Psiholozi upozoravaju: O ovim temama nikada ne razgovarajte pred decom

Deca upijaju mnogo više nego što odrasli misle. Oni ne usvajaju samo ono što im direktno govorimo, već i ono što izgovaramo u njihovom prisustvu – čak i kada mislimo da ne slušaju.

To navodi na pitanje: postoje li teme o kojima jednostavno ne bi trebalo razgovarati sa decom ili pred njima? I obrnuto – postoje li razgovori za koje odrasli pretpostavljaju da nisu primereni, a zapravo mogu biti korisni?

Kako kaže klinička psihološkinja Laura Markham, autorka serijala „Mirni roditelj, srećna deca“, u većini slučajeva nije problem tema sama po sebi, već način na koji joj se pristupa, piše Huff Post.

„Na primer, ne biste sa detetom razgovarali o finansijskim brigama na način koji bi ga zabrinuo. Ali svakako možete reći da novi automobil ili skupo letovanje ove godine nisu u budžetu“, rekla je ona za HuffPost.

U nastavku Markham i drugi terapeuti dele svoje savete o tome šta treba, a šta ne treba govoriti kada su deca prisutna.

Pet stvari o kojima odrasli ne bi trebalo da govore pred decom

1. Komentari o tuđem ili svom telu
   Kada odrasli govore loše o svom ili tuđem telu, deca to primećuju i često usvajaju negativne poruke, kaže porodična terapeutkinja Brajan Billups Hjudžs.
   Čak i kada komentari nisu negativni, već učestalo pominjanje izgleda i težine, može kod dece izazvati preteranu brigu o sopstvenom izgledu, dodaje Markham.
2. Negativni komentari o drugom roditelju ili staratelju
   Kritikovanje roditelja ili staratelja – bilo direktno ili u blizini deteta – može dete dovesti u emocionalni konflikt i osećaj da mora da bira strane. To podriva njegov osećaj sigurnosti i može izazvati osećaj krivice.
3. Poređenja između dece
   Markham savetuje da se izbegavaju poređenja među braćom i sestrama, čak i kada su pozitivna. Ona mogu stvoriti rivalitet, ljubomoru i nesigurnost. Primer: ako kažete detetu da je „dobro“ zato što „ne pravi probleme kao brat“, ono se može osećati pod pritiskom da zadrži tu ulogu – i da brata drži u ulozi „lošeg“.
4. Finansijski problemi odraslih
   Deca nemaju razvijen kapacitet da razumeju kompleksne finansijske situacije. Kada čuju o novčanim problemima, mogu zamisliti najgori mogući scenario, što izaziva anksioznost i osećaj krivice. Umesto toga, treba im smireno i jasno objasniti da postoji plan i da će njihove potrebe biti zadovoljene.
5. Idealizovanje alkohola i droga
   Govori koji normalizuju ili romantizuju konzumaciju alkohola i droga mogu kasnije uticati na stav dece prema tim supstancama. Deca su podložna uticaju, i čak i šale o konzumiranju mogu ih podstaći na rizična ponašanja u budućnosti.

Pet tema o kojima odrasli zapravo mogu govoriti pred decom:

1. Zdrava neslaganja
   Roditelji često misle da moraju sve sukobe rešavati iza zatvorenih vrata, ali deca mogu imati koristi ako vide kako odrasli rešavaju neslaganja s poštovanjem. Naravno, svađe koje uključuju vikanje, uvrede i nepoštovanje treba izbegavati pred decom.
2. Iskrene emocije
   Deca treba da vide kako odrasli izražavaju osećanja na zdrav način. Ako roditelji kažu, na primer: „Tužan/na sam jer mi se prijatelj preselio, i to je u redu“, deca uče da su emocije normalne i prolazne, i da ih mogu slobodno izraziti.
3. Greške koje odrasli prave
   Priznavanje sopstvenih grešaka pred decom pomaže im da nauče o odgovornosti i otpornosti. Ako čuju kako roditelj priznaje grešku i govori o rešenju, razumeće da su greške prirodan deo života.
4. Govor o novcu uopšte
   Finansije ne moraju biti tabu tema. Objašnjavanje osnovnih pojmova poput budžeta, štednje i odgovorne potrošnje, može pomoći deci da razviju zdrave navike u vezi sa novcem.
5. Razgovori o telu, pubertetu i pristanku
   Iako se mnogi roditelji osećaju neprijatno da pričaju o ovim temama, važno je da deca uče o sopstvenom telu, granicama i osnovnim činjenicama o razvoju i reprodukciji. To pomaže da razviju zdravo razumevanje odnosa i tela i sprečava pogrešne informacije iz drugih izvora.

Bez obzira na temu, način na koji razgovaramo s decom i pred decom ostavlja dubok trag. Zbog toga je važno voditi te razgovore pažljivo i svesno. Modelovanjem zdravih obrazaca – od rešavanja konflikta do prihvatanja osećanja – pomažemo deci da razviju ključne životne veštine. Cilj nije da ih u potpunosti zaštitimo od realnosti, već da im stvorimo okruženje u kom mogu učiti, izražavati se i osećati se bezbedno.