Deca upijaju mnogo više nego što odrasli misle. Oni ne usvajaju samo ono što im direktno govorimo, već i ono što izgovaramo u njihovom prisustvu – čak i kada mislimo da ne slušaju.
To navodi na pitanje: postoje li teme o kojima jednostavno ne bi trebalo razgovarati sa decom ili pred njima? I obrnuto – postoje li razgovori za koje odrasli pretpostavljaju da nisu primereni, a zapravo mogu biti korisni?
Kako kaže klinička psihološkinja Laura Markham, autorka serijala „Mirni roditelj, srećna deca“, u većini slučajeva nije problem tema sama po sebi, već način na koji joj se pristupa, piše Huff Post.
„Na primer, ne biste sa detetom razgovarali o finansijskim brigama na način koji bi ga zabrinuo. Ali svakako možete reći da novi automobil ili skupo letovanje ove godine nisu u budžetu“, rekla je ona za HuffPost.
U nastavku Markham i drugi terapeuti dele svoje savete o tome šta treba, a šta ne treba govoriti kada su deca prisutna.
Pet stvari o kojima odrasli ne bi trebalo da govore pred decom
- Komentari o tuđem ili svom telu
Kada odrasli govore loše o svom ili tuđem telu, deca to primećuju i često usvajaju negativne poruke, kaže porodična terapeutkinja Brajan Billups Hjudžs.
Čak i kada komentari nisu negativni, već učestalo pominjanje izgleda i težine, može kod dece izazvati preteranu brigu o sopstvenom izgledu, dodaje Markham. - Negativni komentari o drugom roditelju ili staratelju
Kritikovanje roditelja ili staratelja – bilo direktno ili u blizini deteta – može dete dovesti u emocionalni konflikt i osećaj da mora da bira strane. To podriva njegov osećaj sigurnosti i može izazvati osećaj krivice. - Poređenja između dece
Markham savetuje da se izbegavaju poređenja među braćom i sestrama, čak i kada su pozitivna. Ona mogu stvoriti rivalitet, ljubomoru i nesigurnost. Primer: ako kažete detetu da je „dobro“ zato što „ne pravi probleme kao brat“, ono se može osećati pod pritiskom da zadrži tu ulogu – i da brata drži u ulozi „lošeg“. - Finansijski problemi odraslih
Deca nemaju razvijen kapacitet da razumeju kompleksne finansijske situacije. Kada čuju o novčanim problemima, mogu zamisliti najgori mogući scenario, što izaziva anksioznost i osećaj krivice. Umesto toga, treba im smireno i jasno objasniti da postoji plan i da će njihove potrebe biti zadovoljene. - Idealizovanje alkohola i droga
Govori koji normalizuju ili romantizuju konzumaciju alkohola i droga mogu kasnije uticati na stav dece prema tim supstancama. Deca su podložna uticaju, i čak i šale o konzumiranju mogu ih podstaći na rizična ponašanja u budućnosti.
Pet tema o kojima odrasli zapravo mogu govoriti pred decom:
- Zdrava neslaganja
Roditelji često misle da moraju sve sukobe rešavati iza zatvorenih vrata, ali deca mogu imati koristi ako vide kako odrasli rešavaju neslaganja s poštovanjem. Naravno, svađe koje uključuju vikanje, uvrede i nepoštovanje treba izbegavati pred decom. - Iskrene emocije
Deca treba da vide kako odrasli izražavaju osećanja na zdrav način. Ako roditelji kažu, na primer: „Tužan/na sam jer mi se prijatelj preselio, i to je u redu“, deca uče da su emocije normalne i prolazne, i da ih mogu slobodno izraziti. - Greške koje odrasli prave
Priznavanje sopstvenih grešaka pred decom pomaže im da nauče o odgovornosti i otpornosti. Ako čuju kako roditelj priznaje grešku i govori o rešenju, razumeće da su greške prirodan deo života. - Govor o novcu uopšte
Finansije ne moraju biti tabu tema. Objašnjavanje osnovnih pojmova poput budžeta, štednje i odgovorne potrošnje, može pomoći deci da razviju zdrave navike u vezi sa novcem. - Razgovori o telu, pubertetu i pristanku
Iako se mnogi roditelji osećaju neprijatno da pričaju o ovim temama, važno je da deca uče o sopstvenom telu, granicama i osnovnim činjenicama o razvoju i reprodukciji. To pomaže da razviju zdravo razumevanje odnosa i tela i sprečava pogrešne informacije iz drugih izvora.
Bez obzira na temu, način na koji razgovaramo s decom i pred decom ostavlja dubok trag. Zbog toga je važno voditi te razgovore pažljivo i svesno. Modelovanjem zdravih obrazaca – od rešavanja konflikta do prihvatanja osećanja – pomažemo deci da razviju ključne životne veštine. Cilj nije da ih u potpunosti zaštitimo od realnosti, već da im stvorimo okruženje u kom mogu učiti, izražavati se i osećati se bezbedno.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.