Superbakterije bi do 2050. mogle da izazovu milione smrti, upozorava istraživanje

Superbakterije povećavaju broj prijema u bolnice i dovode do dužih i intenzivnijih boravka u bolnici, ali i skupljih terapija.

Superbakterije bi mogle da ubiju ogroman broj ljudi širom sveta i koštale bi globalnu ekonomiju nešto manje od dva biliona dolara godišnje do 2050. godine, pokazuju modeli, prenosi N1 Sarajevo.

Studija koju je finansirala britanska vlada pokazuje da bi bez zajedničke akcije, rastuće stope antimikrobne rezistencije (AMR) mogle dovesti do globalnog godišnjeg gubitka od 1,7 biliona dolara BDP-a tokom narednih četvrt veka, piše The Guardian.

Istraživanje, koje je sprovela istraživačka grupa Centra za globalni razvoj, pokazalo je da bi ekonomije SAD, Velike Britanije i EU bile među najteže pogođenima, što je izazvalo optužbe da su nedavna drastična smanjenja pomoći samoporažavajuća.

U četvrtak je britanska vlada objavila da ukida finansiranje Flemingovog fonda, koji se bori protiv antimikrobne rezistentnosti u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, kao deo šireg smanjenja pomoći.

Trampova administracija je potvrdila smanjenje budžeta za stranu pomoć za devet milijardi dolara, dok je niz evropskih zemalja takođe smanjio troškove za stranu pomoć.

Entoni Makdonel, glavni autor studije i politički saradnik u Centru za globalni razvoj, rekao je:

„Kada smo sprovodili istraživanje o ekonomskim uticajima antimikrobne rezistencije, očekivalo se da će stope rezistencije nastaviti da prate istorijske trendove“.

Kako dodaje, iznenadna smanjenja zvanične razvojne pomoći od strane SAD, koje su smanjile svoje izdatke za pomoć za oko 80 odsto Velike Britanije, koja je najavila smanjenje pomoći sa 0,5 odsto na 0,3 odsto bruto nacionalnog dohotka i značajna smanjenja od strane Francuske, Nemačke i drugih mogla bi povećati stope otpornosti u skladu sa najpesimističnijim scenarijem u istraživanju.

Makdonel ističe da će, ukoliko programi AMR ne budu zaštićeni od smanjenja pomoći, stope otpornosti širom sveta verovatno rasti brzinom koja je u skladu sa zemljama koje su najteže pogođene.

„To bi rezultiralo milionima ljudi koji umru širom sveta, uključujući i zemlje G7. Ulaganje u lečenje bakterijskih infekcija sada će spasiti živote i doneti milijarde dugoročnih ekonomskih koristi“, kaže on.

Istraživanje je izračunalo ekonomski i zdravstveni teret rezistencije na antibiotike za 122 zemlje i predvidelo da bi u ovom najpesimističnijem scenariju, do 2050. godine, gubici BDP-a mogli dostići nešto manje od 722 milijarde dolara godišnje u Kini, 295,7 milijardi dolara u SAD, 187 milijardi dolara u EU, 65,7 milijardi dolara u Japanu i 58,6 milijardi dolara u Velikoj Britaniji.

Prema Institutu za metriku i evaluaciju zdravlja (IHME), očekuje se da će se broj smrtnih slučajeva od AMR povećati za 60 odsto do 2050. godine, pri čemu se predviđa da će 1,34 miliona ljudi samo u SAD i 184.000 u Velikoj Britaniji svake godine umreti od bakterija otpornih na antibiotike, dok se očekuje da će se povećati i broj onih koji se teško razbole od bakterija otpornih na lekove.

Superbakterije povećavaju broj prijema u bolnice i dovode do dužih i intenzivnijih boravka u bolnici, skupljih terapija druge linije i složenije nege, što znači da su rezistentne infekcije otprilike dvostruko skuplje za lečenje od onih za koje su antibiotici efikasni.

Studija procenjuje da bi globalni troškovi zdravstvene zaštite za lečenje AMR mogli da se povećaju za nešto manje od 176 milijardi dolara godišnje, dok bi se u Velikoj Britaniji povećali sa 900 miliona na 3,7 milijardi dolara, a u SAD sa 15,5 milijardi dolara na nešto manje od 57 milijardi dolara.

Veće stope rezistentnih bakterija bi takođe smanjile radnu snagu u Velikoj Britaniji, EU i SAD za 0,8 odsto, 0,6 odsto i 0,4 odsto, respektivno, pokazalo je istraživanje.

Ali ako bi zemlje više ulagale u borbu protiv superbakterija – povećavajući pristup novim antibioticima i visokokvalitetnom lečenju tih infekcija – američka ekonomija bi rasla za 156,2 milijarde dolara godišnje, a britanska za 12 milijardi dolara (9,3 milijarde funti) do 2050. godine.

Reagujući na nalaze, dr Mošen Nagavi, profesor zdravstvenih metrika na IHME, rekao je:

„Danas, pretnja od AMR raste i bez hitne akcije svih strana, lekovi kojima sada imamo pristup mogli bi prestati da deluju, što bi potencijalno moglo dovesti do toga da jednostavna infekcija postane smrtonosna.“

Ovo bi uključivalo promenu politika vlada SAD, Evrope i Velike Britanije, razvoj novih lekova i osiguravanje da svi razumeju da antibiotici nisu efikasni protiv virusa, dodao je.

„Naš desetogodišnji zdravstveni plan prepoznaje antimikrobnu rezistenciju (AMR) kao glavnu pretnju i obavezuje se na hitnu borbu protiv njenog širenja, uključujući i nove vakcine“, rekao je portparol britanske vlade.