Nakon što je uspešno izveden niz operacija uklanjanja žučne kese kod svinja, tehnologija autonomne hirurgije — u kojoj operacije obavljaju roboti pod nadzorom veštačke inteligencije — približila se kliničkoj primeni. Stručnjaci procenjuju da bi prva testiranja na ljudima mogla da započnu u narednoj deceniji.
Automatizovana hirurgija mogla bi da stigne do testiranja na ljudima u roku od jedne decenije, kažu istraživači, nakon što je robot opremljen znanjem veštačke inteligencije i naoružan alatima za odsecanje, zasecanje i hvatanje mekog tkiva, uspešno uklonio žučne kese kod svinja, potpuno bez ljudske pomoći, piše RTS.rs.
U obučavanju robota-hirurga korišćeni su video-snimci lekara, ljudi, koji izvode operacije koristeći organe uzete od mrtvih svinja. U ovom velikom iskoraku na polju istraživanja automatizovane hirurgije, izvedeno je osam operacija na svinjskim organima. Stopa uspeha tima koji su predvodili stručnjaci sa Univerziteta Džons Hopkins u Baltimoru u SAD bila je stopostotna.
Kraljevski koledž hirurga u Velikoj Britaniji nazvao je to „uzbudljivim razvojem koji obećava“, dok je Džon Mekgrat, vodeći stručnjak za robotsku hirurgiju u Velikoj Britaniji, nazvao rezultate „impresivnim“ i „inovativnim“ i rekao da nas „vode dalje u svet autonomije“.
Ovaj napredak otvara mogućnost masovnog repliciranja veština najboljih hirurga na svetu.
Korak bliže autonomnoj hirurgiji
Tehnologija koja omogućava robotima da rukuju mekim tkivima složene građe poput žučne kese, utemeljena je u istoj vrsti kompjuterizovanih neuronskih mreža koje su osnova široko korišćenih alata veštačke inteligencije kao što su Chat GPT ili „Guglov“ Gemini.
Roboti-hirurzi su bili nešto sporiji od ljudi, ali su imali manje trzaja i kraće putanje između zadataka. Roboti su takođe bili u stanju da ispravljaju greške tokom rada više puta, traže različite alate i prilagođavaju se anatomskim varijacijama, navodi se u recenziranom radu objavljenom u časopisu Science Robotics.
Autori sa univerziteta Džons Hopkins, Stanford i Kolumbija nazvali su to „prekretnicom ka kliničkom uvođenju autonomnih hirurških sistema“.
Skoro svih 70.000 robotskih procedura koje se godišnje sprovode u Nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS) u Engleskoj u potpunosti su bile pod kontrolom ljudi, a samo je sečenje kostiju kod operacija kuka i kolena bilo poluautonomno, naveo je Mekgrat.
Prošlog meseca, britanski ministar zdravlja Ves Striting, rekao je da je povećanje obima robotske hirurgije u osnovi desetogodišnjeg plana za reformu zdravstva i smanjenje lista čekanja.
Nacionalna zdravstvena služba Velike Britanije (NHS) saopštila je da će u roku od decenije, devet od deset laparoskopskih operacija biti izvedeno uz pomoć robota, u odnosu na tek jednu od pet koliko roboti izvode danas.
U ispitivanju na Univerzitetu Džons Hopkins, robotima je trebalo nešto više od pet minuta da izvrše operaciju, koja je zahtevala 17 koraka, uključujući odvajanje žučne kese od jetre, postavljanje šest štipaljki određenim redosledom i uklanjanje organa. Roboti su u proseku korigovali korake bez ikakve ljudske pomoći šest puta tokom svake operacije.
„Uspeli smo da izvršimo hirurški zahvat sa zaista visokim nivoom autonomije. U prethodnom radu, mogli smo da obavimo neke hirurške zadatke poput zašivanja. Ono što smo ovde uradili je zapravo kompletna procedura. Uradili smo ovo na osam žučnih kesa, gde je robot bio u stanju da precizno izvrši korak prekidanja dotoka krvi (kliping) i sečenja prilikom uklanjanja žučne kese bez ikakve ljudske intervencije“, rekao je Aksel Kriger, vanredni profesor mašinstva na Univerzitetu Džons Hopkins, i dodao da smatra da ova studija predstavlja veliku prekretnicu u pokušajima da se tako teška operacija mekog tkiva izvrši autonomno.
Veća preciznost, manje oštećenja, brže intervencije
Džon Mekgrat, koji je i na čelu Upravnog odbora za robotiku Nacionalne zdravstvene službe Engleske (NHS England), istakao je da bi autonomna hirurgija, iako smo od toga udaljeni godinama, jednog dana mogla dovesti do toga da hirurg, čovek nadgleda nekoliko autonomnih robotskih operacija istovremeno, izvodeći jednostavne intervencije poput operacija kile ili uklanjanja žučne kese brže, sa većom preciznošću od ljudi i sa manje oštećenja okolnih telesnih struktura.
Ipak, upozorio je da je autonomna hirurgija još uvek daleko od kliničke primene, jer testovi na organima mrtve svinje ne proveravaju sposobnost robota da reaguju na pokret i disanje pacijenta, krv koja curi u polju operacije, nenamernu povredu, dim od kauterizacije ili tečnost na sočivu kamere.
Nuha Jasin, koja predvodi sektor za robotsku hirurgiju na Kraljevskom koledžu hirurga Engleske, rekla je da sledeći korak mora da uključi pažljivo istraživanje nijansi u ovoj brzo evoluirajućoj oblasti kako bi se procenilo kako se ovi nalazi mogu bezbedno i efikasno pretvoriti u ljudskog pilota.
„Tek tada ovaj pristup može da se kreće ka tome da postane održivi model za budućnost“, poručila je Jasinova naglasivši da obuka, obrazovanje i bezbednost pacijenata moraju ostati u prvom planu.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.