Korupcija u Srbiji: Milijarde evra iz budžeta odlaze kroz nameštene tendere i sivu ekonomiju

Godišnje se iz budžeta Srbije izvuče više od 2,5 milijardi evra putem nameštenih tendera koji idu kumovskim i ortačkim firmama. Dodatno, siva ekonomija, koja čini oko 21% bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno između 16 i 17 milijardi evra godišnje, značajno umanjuje prihode države.

Izveštaji, uključujući i one Evropske komisije, ukazuju da gotovo svako drugo preduzeće u Srbiji ima problema sa korupcijom. Kapital u Srbiju često dolazi sa motivom iskorišćavanja fleksibilnosti propisa radi ličnih interesa, umesto jačanja vladavine zakona.

Zloupotrebe u javnim nabavkama i državnim preduzećima

Kritike se odnose na učestalo zaobilaženje Zakona o javnim nabavkama, gde se poslovi, posebno veliki infrastrukturni projekti, sklapaju direktnim pogodbama ili putem međudržavnih sporazuma, umesto javnih tendera. Često se konkursni uslovi prilagođavaju tako da na 75% javnih nabavki konkuriše samo jedan ponuđač, onaj kome je posao unapred „pripremljen“.

Takođe, veliki broj državnih preduzeća nezakonito vode lica kojima je istekao mandat, što predstavlja ogroman rizik za javna sredstva. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, u razgovoru sa potpredsednikom EBRD-a Mateom Patroneom, naglasio važnost efikasnog sprovođenja projekata uz „balans između procedura i realnih potreba“, što kritičari tumače kao produžetak spiska izuzetaka od pravila.

Siva ekonomija i finansijski gubici

Profesor Petar Stanojević sa Fakulteta bezbednosti istakao je da bi uvođenje samo jednog procenta sive ekonomije u legalne tokove donelo državi dodatnih 800 miliona evra prihoda godišnje. Legalizacija većeg dela ovog sektora mogla bi da generiše između 200 i 300 miliona evra godišnje samo od poreza i doprinosa.

Odgovor vlasti i studentski protesti

Nakon što su napadi na studente izazvali kontraefekat i ojačali njihovu upornost u zahtevima protiv korupcije, predsednik Vučić je ponudio subvencionisane stambene kredite za mlade. Studenti su odgovorili da nisu tražili kredite, već ispunjenje zahteva vezanih za vladavinu prava i borbu protiv korupcije.

U borbi protiv korupcije, pored zakonskih mera, neophodna je i promena kulture – stvaranje svesti da se određene stvari jednostavno ne smeju raditi, kao i jačanje kulture savesti i građanske svesti.