Srednji Banat na udaru suše: Poljoprivrednici strahuju za prinose prolećnih kultura

Poljoprivrednici u regionu Srednjeg Banata suočavaju se sa ozbiljnim problemima usled gotovo mesec dana bez padavina i visokih dnevnih temperatura, što već ostavlja značajne posledice na prolećne kulture. Ukoliko kiša ne padne u naredna tri do četiri dana, mnogi usevi kukuruza i suncokreta mogli bi da pretrpe katastrofalne štete, upozoravaju ratari.

Nebojša Petkanić, poljoprivrednik iz Elemira, opisuje da kukuruz stvara klipove, ali zbog nedostatka vlage ne može da ih formira, dok biljke već počinju da „podgorevaju odozdo“. On strahuje da za neke parcele već ima njiva kukuruza kojima ni kiša ne može pomoći, te da će ulaganja od najmanje 100.000 dinara po hektaru biti izgubljena, a usevi će se morati „tarupirati“. Situacija sa suncokretom je nešto bolja, ali se ni tu ne očekuje značajan prinos bez kiše. Problem navodnjavanja je teško rešiv zbog malih parcela i nedostatka kanalske mreže.

Snežana Parađenović iz Prognozno-izveštajne službe RC Zrenjanin ističe da je u junu u Srednjem Banatu palo samo 2,8 litara kiše, dok su temperature bile za dva stepena više nego prošle godine. RHMZ takođe upozorava na nastavak suvog i veoma toplog vremena, što će dodatno smanjiti vlagu u zemljištu.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin objašnjava da se kukuruz nalazi u kritičnoj fazi metličenja, te da mu je u toku vegetacionog perioda potrebno 300 do 500 litara kiše po kvadratnom metru, dok je do sada palo samo 40 do 50 litara. Galetin dodaje da je Srbija sa samo tri odsto površina pod zalivnim sistemima među zemljama sa najmanjim zalivnim površinama u Evropi. On upozorava da bi ponavljanje sušne godine, slično prošloj kada je bilo ekstremno malo padavina u julu i avgustu, dovelo do ozbiljnih problema za poljoprivrednike i državu.

U cilju smanjenja rizika od suše, poljoprivrednici se sve više okreću hibridima kukuruza ranijeg zrenja i menjaju setvenu strukturu. Površine pod pšenicom su se povećale, dok su površine pod kukuruzom i sojom smanjene u korist suncokreta, koji se pokazao otpornijim na sušu. Zanimljivo je da su visoke temperature sprečile veću pojavu šteta od pojedinih bolesti i štetočina, poput sovice gama i kukuruznog plamenca, jer su se jaja sušila. Ipak, prisutna je šteta od kukuruzne zlatice i prelet cikada.