Telo govori pre tebe: Kako položaj tela oblikuje tvoje samopouzdanje

Zauzimanje stava superheroja verovatno neće promeniti vaše emocije, ali bi moglo pomoći u prevazilaženju teških trenutaka.

Sigurno ste primetili: neko stoji sa drastično razdvojenim stopalima, neko sa rukama na kukovima, a postoje i oni koji vole da istaknu grudi ili podignu glavu… Moguće je da se i sami ciljano ili nesvesno, držali telo u određenoj pozi tokom razgovora za posao ili velike prezentacije.

Da li ideja o tome da zauzimanje smelog stava može da nas učini samopouzdanijim i poboljša naše performanse u važnim trenucima. Da li i kako zapravo taj mehanizam funkcioniše?

Koncept smelog fizičkog stava je počeo da se razvija početkom prošle decenije.

„Nekoliko studija je pokazalo da ako svesno istaknete položaj tela, to može da promeni vaše psihološko stanje. Druge studije su pokazale da bi to moglo da promeni i nivo testosterona kod muškaraca, povećavajući motivaciju“, kaže profesor Ijan Robertson sa Triniti koledža u Dablinu, autor knjige Kako funkcioniše samopouzdanje.

Ali nauka se od prošle decenije „malo ohladila“ po pitanju takvih tvrdnji. „Kasnije meta-analize nisu potvrdile ovo kao pouzdan efekat“, objašnjava Robertson.

Ipak, nešto zanimljivo se pojavilo iz drugih studija. Iako postoje ograničeni dokazi da jednostavno zauzimanje neke poze tela direktno povećava samopouzdanje, postoje jaki dokazi da nezauzimanje poza, odnosno pokunjenost, pogrbljenost i „zbijanje u zadnje redove“, može imati suprotan efekat.

Povijena ramena ili savijanje tela mogu vas tako učiniti manje smelim.

„Ako sedite na sastanku zgrčenom položaju, čineći se fizički manjim, to utiče i na vaše emocije i na vaše performanse. Manje je verovatno da ćete istrajati u teškim situacijama i rešavanju problema. Tada je vaše raspoloženje niže i osećate se manje samopouzdano“, navodi se u pregledu jednog od eksperimenata.

Ovo se odnosi na šire polje psihologije koje istražuje kako su fizički položaji i pokreti usko povezani sa emocionalnim stanjima. Ovde se operiše sa formulom: Kada smo ljuti, širimo se. Kada smo uplašeni, smanjujemo se.

Takva vrsta fizičkih odgovora nisu samo spoljašnji znaci emocija – oni takođe mogu da se transportuju u naš mozak, pojačavajući sama osećanja a naši emocionalni krugovi i naši krugovi fizičkog izražavanja su čvrsto povezani, kaže Robertson.

Dakle, ako lažno odglumite položaj koji je adekvatak za neke emocije, možda ćete je zapravo početi osećati. „Postoji razlog zašto se naređenje u vojsci, ili sugestija đacima školskim klupama: „Držite glave visoko i ispravite leđa“ dugo naglašava kao veoma važno.