Novo istraživanje BIRN-a, pod nazivom „Dve traume: silovanje i prijavljivanje“, ukazuje na alarmantan nedostatak empatije, grubost i optuživanje s kojima se suočavaju žrtve silovanja u institucijama nakon što prijave krivično delo. Ispovest jedne žrtve otkriva da zbog ovakvog postupanja prolazi kroz terapije usled retraumatizacije.
Žrtva je opisala kako su problemi počeli već u policijskoj stanici, gde joj je, između ostalog, postavljano pitanje „Zašto nisi ranije pobegla?“, a na kraju je i optužena da je sa napadačem bila zbog novca.
Pravnica Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) potvrđuje da su ovakva iskustva, nažalost, učestala. Ona ističe „užasan tretman“ od strane medicinskih radnika, policije i tužilaštva, kao i nepoverenje i optuživanje žrtava. Policija, prema njenim rečima, često odvraća žene od prijave, upozoravajući ih na mogućnost pokretanja postupka za lažno prijavljivanje. Macanović smatra da je ovakva praksa posledica nedovoljne edukacije profesionalaca i dodaje da se u Srbiji sprovodi i poligrafsko ispitivanje žrtava silovanja, što je „dodatni užas“.
Pukovnica policije u penziji Slavica Radovanović objašnjava da bi procedura trebalo da uključuje empatičan pristup, pratnju žrtve u zdravstvenu ustanovu i pružanje pune pomoći. Ona naglašava da je ovo jedno od najtežih krivičnih dela i poziva na hitnu primenu protokola za postupanje sa žrtvama, saradnju sa nevladinim organizacijama i izgradnju prihvatilišta za urgentno zbrinjavanje, kako bi se izbegla dodatna viktimizacija.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.