Naša planeta Zemlja nije uvek bila tako gostoljubiva za život. Tokom nekoliko ledenih doba, površina planete je bila skoro potpuno zaleđena, stvarajući ono što je nazvano „Zemlja grudva“.
Voda u tečnom stanju je izgleda najvažniji sastojak za život na bilo kojoj planeti, što postavlja pitanje: Kako je išta preživelo tako hladna, brutalna vremena na našoj planeti? Grupa naučnika je saopštila da je pronašla zapanjujuću raznolikost mikroorganizama u malim bazenima (jezerima) otopljenog leda na Antarktiku.
Tokom kriogenskog perioda pre između 635 i 720 miliona godina, prosečna globalna temperatura nije bila viša od -50 stepeni Celzijusa. Klima blizu Ekvatora u to vreme ličila je na onu karakterističnu za današnji Antarktik.
Pa ipak, čak i u takvim ekstremnim uslovima, život je pronašao način da se nastavi razvijati.
Fatima Husein, vodeća autorka nove studije objavljene u časopisu Nature Communications, rekla je za AFP da postoje dokazi o složenim oblicima života „pre i posle kriogenija u fosilnim zapisima“.
„Postoje višestruke hipoteze o mogućim mestima gde je život mogao da opstane“, rekla je Husein, postdiplomac na Masačusetskom tehnološkom institutu.
Možda su razni oblici života pronašli nešto kao vrstu skloništa u delovima otvorenog okeana, ili u dubokomorskim hidrotermalnim izvorima, ili ispod ogromnih ledenih pokrivača.
Mali bazeni otopljenog leda koji su ispunjavali Ekvator bili su još jedno predloženo utočište.
Ovi bazeni su mogli biti oaze za eukariote, složenih organizama koji su se na kraju razvili u višećelijske oblike života koji će se „uzdići“ i dominirati Zemljom, uključujući i ljude.
Bazeni, odnosno jezerca otopljenog leda i danas postoje na Antarktiku, na ivicama ledenih pokrivača, prenosi RTS.
Sluzavi slojevi kao izvor informacija
Godine 2018, članovi novozelandskog istraživačkog tima posetili su ledeni štit Mekmerdo na istoku Antarktika, dom nekoliko takvih bazena, koji su široki samo nekoliko metara i duboki manje od metra.
Dno jezera je prekriveno slojem mikroba koji su se godinama nagomilavali i formirali sluzave slojeve.
„Ovi slojevi mogu biti debljine nekoliko centimetara, šareni su i mogu biti veoma jasno slojeviti“, rekla je Husein. Sastoje se od jednoćelijskih organizama zvanih cijanobakterije, za koje se zna da mogu da prežive ekstremne uslove.
Ali istraživači su takođe pronašli znake koji ukazuju na prisustvo eukariota poput algi ili mikroskopskih životinja. Ovo sugeriše da je u jezerima postojala iznenađujuća raznolikost, na koju je, izgleda, uticala količina soli koju je svako od njih sadržalo.
„Nijedno jezero nije bilo isto. Pronašli smo raznovrsne skupove eukariota iz svih glavnih grupa u svim proučavanim jezerima. Oni pokazuju da su ova jedinstvena okruženja sposobna da sklone raznovrsne skupove života, čak i u neposrednoj blizini“, dodala je Husein. Ovo bi moglo imati implikacije u potrazi za vanzemaljskim životom, navode istraživači.
„Studije života u ovim posebnim okruženjima na Zemlji mogu nam pomoći da bolje razumemo potencijalna nastanjiva okruženja na ledenim svetovima, uključujući ledene mesece u našem Sunčevom sistemu“, rekao je Husein.
Saturnov mesec Enkelad i Jupiterova Evropa su prekriveni ledom, ali naučnici sve više sumnjaju da bi mogli biti dom jednostavnih oblika života, pa je pokrenuto nekoliko svemirskih misija kako bi se saznalo više o njima, prenosi RTS.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.