Budva, nekad jedna od najlepših tačaka Crne Gore, već neko vreme je sinonim za nekontrolisanu i prekomernu gradnju.
Riječ „budvanizacija“ žargonski opisuje gradove sa previše betona i zgrada, a premalo zelenih površina. U pozadini je najčešće profit, piše Slobodna Evropa i daje ilustracije s lica mesta.
U Podkošljunu, jednom od najgušće naseljenih delova Budve, u zaleđu Slovenske plaže, zgrade se gotovo dodiruju, a i u drugim krajevima je sve češće da pogled sa balkona, umesto na more, bude u zid ili stan druge zgrade.
Najatraktivnije lokacije u Budvi, uz samo more, rezervisane su za izgradnju apartmana, a atrakcija za sebe je zgrada u centru, uz Jadransku magistralu, čija širina doseže jedva par metara.
Ni Stari grad nije pošteđen, navodi se da je još prošle decenije popisano preko hiljadu primera različitih devastacija u starogradskom jezgru, a klime su najočigledniji primer.
Trotoari u nekim krajevima gotovo da ne postoje, a parkiraju se čak i u koritu reke Grđevice koje leti presuši. Na kraju, preterana urbanizacija ugrožava i mesta za večni počinak – groblja u Budvi su tik uz stambene zgrade.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.