Predstavnici vlasti izneli su niz kontradiktornih izjava u vezi sa korišćenjem „zvučnog oružja“ na protestu 15. marta u Beogradu, što vojni analitičari ocenjuju kao „cirkus i šaradu“.
Petar Bošković, član Predsedništva stranke Srbija centar (SRCE), komentarisao je sednicu skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, na kojoj je ministar policije Ivica Dačić puštao zvuk uz pitanje „je l’ čuo neko ovo na protestu“. Bošković je Dačićevo objašnjenje da se radi o megafonu nazvao „lakrdijom“, navodeći da bi on i analitičar Aleksandar Radić, koji su među prvima govorili o zvučnom topu, „davno bili u zatvoru da su pogrešili“. Bošković najveća očekivanja ima od pritiska UN-a za sprovođenje istrage. Takođe, dešavanja u vezi sa upotrebom zvučnog oružja povezuje sa „potpisom Banjske“, sugerišući da je sredstvo „prezaduženo nekome mimo vojske i MUP-a“.
Vojni analitičar Aleksandar Radić ističe da srpski zakon ne prepoznaje zvučna sredstva ovog tipa, ali da je nešto „zvučno“ korišćeno protiv mirnih demonstranata. Prema Radiću, suština nije u tipu sredstva, već u tome „ko je došao na ideju da to uradi“. Smatra da je sredstvo korišćeno na protestu u imovini MUP-a, što podrazumeva pisani trag, te da bi se u budućnosti moglo otkriti ko je sredstvo predao „paralelnoj strukturi“.
Radić pretpostavlja da je postojao plan za upotrebu tih sredstava i insceniranje sukoba na prostoru između Skupštine i „ćacilenda“ (sektora osam), što bi poslužilo kao osnov za uvođenje vanrednog stanja. On naglašava da nacija zaslužuje kompletno objašnjenje događaja i izražava uverenje da će „jednog dana neko iz sistema ko ima savest“ progovoriti.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.