Vrsta raka koja je godinama bila retka sada sve češća među mladima – stručnjaci traže objašnjenje

Rak slepog creva je stanje koje je donedavno bilo toliko retko da većina ljudi o njemu nikada nije ni razmišljala.

Decenijama je to bila bolest s kojom su se lekari možda suočavali jednom ili dvaput tokom cele karijere i gotovo uvek kod starijih osoba.

Ali sada se pojavljuju iznenađujući i zabrinjavajući podaci: rak slepog creva se dijagnostikuje sve češće, i to kod ljudi u tridesetim, četrdesetim godinama, pa čak i kod još mlađih. Ova promena zbunjuje stručnjake i navodi ih na potragu za odgovorima.

Slepo crevo je mali, prstoliki nastavak koji se nalazi na početku debelog creva. Njegova funkcija u telu je još uvek predmet rasprava, ali je najpoznatije po tome što izaziva upalu slepog creva (apendicitis) — bolno stanje koje često zahteva hitnu operaciju. Manje je poznato da se u njemu može razviti i rak, uglavnom bez ikakvih ranih simptoma.

Nova studija, objavljena u časopisu Annals of Internal Medicine, pokazala je da se broj slučajeva raka slepog creva dramatično povećao kod osoba rođenih nakon 1970-ih. Zapravo, učestalost se utrostručila ili čak učetvorostručila kod mlađih generacija u poređenju s onima rođenim 1940-ih, piše Science Alert.

Iako su apsolutni brojevi i dalje mali (rak slepog creva pogađa samo nekoliko osoba na milion svake godine), brz porast je upečatljiv. Još značajnije je to što se otprilike jedan od tri slučaja sada javlja kod osoba mlađih od 50 godina — što je mnogo veći procenat nego kod drugih vrsta gastrointestinalnih karcinoma.

Šta stoji iza porasta raka slepog creva

Još uvek se sa sigurnošću ne zna, ali među glavnim osumnjičenima su drastične promene načina života i životne sredine u poslednjih nekoliko decenija. Stope gojaznosti su eksplodirale od 1970-ih godina, a gojaznost je poznati faktor rizika za mnoge vrste karcinoma, uključujući i one koji pogađaju sistem za varenje.

Istovremeno, ishrana se promenila — sada se konzumira više prerađene hrane, gaziranih pića i crvenog ili prerađenog mesa, a sve to se dovodi u vezu s povećanim rizikom od raka drugih delova digestivnog trakta.

Fizička aktivnost je takođe opala: sve više ljudi provodi sate sedeći za računarom ili ispred ekrana.

Još jedna moguća teorija jeste izloženost novim faktorima iz okoline koje prethodne generacije nisu imale. Industrijalizacija proizvodnje hrane, široka upotreba plastike i hemikalija, kao i promene u kvalitetu vode — sve to potencijalno igra ulogu. Međutim, dokazi su još uvek u početnoj fazi.

Rak slepog creva težak za otkrivanje

Rak slepog creva je posebno izazovan jer je izuzetno teško otkriti ga. Za razliku od raka debelog creva, koji se ponekad može otkriti na vreme kolonoskopijom, rak slepog creva najčešće ostaje neprimećen.

Simptomi, ako se uopšte pojave, neodređeni su i lako se mogu zanemariti. Ljudi mogu osećati blagi bol u stomaku, nadimanje ili promene u radu creva — što su česte tegobe i kod bezazlenih stanja. Zbog toga se većina slučajeva otkriva tek nakon operacije zbog sumnje na upalu slepog creva— kada je često već kasno za pravovremenu intervenciju.

Uprkos rastu broja slučajeva, ne postoji rutinski skrining za rak slepog creva. Bolest je jednostavno previše retka da bi se opravdalo masovno testiranje, a slepo crevo je teško prikazati standardnim dijagnostičkim metodama poput ultrazvuka ili endoskopije. Zbog toga i pacijenti i lekari moraju biti posebno oprezni.

Ako neko ima uporne ili neobične simptome u stomaku — posebno ako je mlađi od 50 godina — važno je da ih ne ignoriše. Rano ispitivanje i brza terapija mogu značajno uticati na ishod.

Šira pojava među GI karcinomima

Porast raka slepog creva među mlađim odraslima deo je šireg trenda koji se vidi i kod drugih gastrointestinalnih karcinoma, poput onih na debelom crevu i želucu. I ti karcinomi se sada češće dijagnostikuju kod osoba mlađih od 50 godina, što ukazuje da možda postoje zajednički faktori rizika.

Razlozi za ovu promenu su složeni i verovatno uključuju mešavinu genetike, životnog stila, okoline, pa čak i promena u našem crevnom mikrobiomu — bakterijama koje žive u našim crevima.

Tokom proteklih decenija antibiotici su se češće koristili, kako u medicini, tako i u poljoprivredi. Ova široka upotreba može da naruši ravnotežu bakterija u crevima, što potencijalno utiče na rizik od raka.

Novija istraživanja pokazuju da izloženost antibioticima u ranom detinjstvu može imati dugoročne efekte na sistem za varenje, ali je potrebno još studija da bi se ta veza potvrdila.

Prevencija i svest su ključni

Za sada je najbolji savet da se fokusiramo na prevenciju i podizanje svesti. Održavanje zdrave telesne težine, ishrana bogata voćem, povrćem i integralnim žitaricama i redovna fizička aktivnost su koraci koji mogu da smanje rizik od mnogih vrsta karcinoma.

Izbegavanje duvana i ograničen unos alkohola su takođe važni. Iako ove mere ne garantuju zaštitu od raka slepog creva, to su dokazane strategije za očuvanje opšteg zdravlja.

Istraživači ulažu napore kako bi otkrili zašto rak slepog creva tako brzo raste među mlađim generacijama. Razumevanje uzroka biće ključno za razvoj boljih načina prevencije, ranog otkrivanja i lečenja ove retke, ali sve važnije bolesti.

U međuvremenu, podizanje svesti među zdravstvenim radnicima i javnošću je od suštinskog značaja. Prepoznavanjem simptoma i pravovremenim reagovanjem možemo povećati šanse za rano otkrivanje raka slepog creva i poboljšati ishod za pacijente.

Priča o porastu raka slepog creva podseća nas da i retke bolesti mogu postati češće kada se naše okruženje i stil života promene.

Takođe, to je poziv na akciju — za dodatna istraživanja, ali i za sve nas da obratimo pažnju na svoje telo i potražimo lekarski savet kada nešto deluje neuobičajeno.