Proces refinansiranja kredita kod druge banke značajno je pojednostavljen, eliminišući potrebu da dužnik lično komunicira sa „starom“ bankom. Zahvaljujući Instrukciji Narodne banke Srbije (NBS), nova i stara banka sada direktno međusobno sarađuju, preuzimajući svu administrativnu „prepisu“ o dugu.
Korisnik kredita više nije dužan da pribavlja potvrdu o stanju duga, već novoj banci daje ovlašćenje da u njegovo ime prikupi sve potrebne podatke od prethodne banke i izvrši prevremenu otplatu, objašnjavaju iz NBS za N1. Ova instrukcija ima za cilj da spreči nenamensko trošenje sredstava za refinansiranje i olakša ceo proces.
Ko plaća „kašnjenje“ u uplati?
Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja je šta se dešava ako nova banka zakaže sa uplatom refinansiranog iznosa staroj banci, dok kamata i dalje teče. NBS jasno navodi da u takvim situacijama trošak razlike u obračunu duga snosi isključivo nova banka. Korisnik ne može snositi nikakve dodatne troškove usled propusta u komunikaciji između banaka. Nova banka je takođe dužna da bez odlaganja obavesti korisnika o prenosu sredstava.
NBS precizira da ukoliko nova banka dobije upit sa ovlašćenjem korisnika do 9 časova, prethodna banka mora dostaviti podatke o dugu do 14 časova istog dana. Ako upit stigne kasnije, podaci se dostavljaju do 14 časova narednog radnog dana.
Potencijalni skriveni troškovi
Ipak, postoji jedna mogućnost da dužnik ima trošak. Ukoliko nova banka ceo iznos refinansiranog kredita uplati na račun dužnika, a on sam zatim potpisuje nalog za prenos sredstava staroj banci, nova banka može naplatiti procentualnu proviziju za bezgotovinsko plaćanje, koja se obično kreće do 8.000 dinara. Zato je važno da se korisnik unapred raspita o načinu uplate sredstava u novoj banci – da li se radi o međubankarskom prenosu (bez troškova za korisnika) ili prenosu preko računa korisnika.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.