Usporen rast BDP-a i pad doznaka: Srpska ekonomija pod pritiskom

Slaba domaća proizvodnja, nedovoljne investicije i odliv radne snage, uz fiksni kurs i usporavanje privreda glavnih trgovinskih partnera, doveli su do sporijeg rasta BDP-a Srbije od očekivanog, pokazuju poslednji podaci platnog bilansa. Ova kombinacija faktora uticala je i na smanjenje stranih direktnih investicija (SDI), prihoda od turizma, ali i doznaka, što, prema ekonomistima, stvara pritisak na devizni kurs.

Doznake, vitalni izvor prihoda, beleže pad u odnosu na prethodne godine. Prema podacima Narodne banke Srbije, priliv doznaka u prvom tromesečju ove godine iznosio je 809 miliona evra, što je manje u poređenju sa 883 miliona evra u istom periodu prošle godine, odnosno 905 miliona evra u 2023. godini. Ekonomisti smatraju da će se ovaj trend nastaviti dok se ekonomska situacija u Evropskoj uniji, gde živi najveći broj srpskih radnika, ne poboljša.

Lazar Ivanović iz Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) objašnjava da su smanjene SDI i doznake posledica lošije situacije u Nemačkoj i EU, ali da je fundamentalni razlog „model razvoja koji smo odabrali“. On navodi da taj model stvara pritisak na devizni kurs, jer priliv investicija izaziva apresijacijski pritisak na dinar, što dugoročno rezultira gubitkom konkurentnosti izvoza.

Ivanović smatra da je pitanje doznaka „kompleksno“ i da prevazilazi okvire izbornog ciklusa, zahtevajući dugoročna rešenja. Postoji zabrinutost da bi kombinacija manjeg priliva doznaka i blagog rasta nezaposlenosti u Evropi mogla da podstakne povratak građana u Srbiju.

Profesor FEFA fakulteta Goran Radosavljević dodaje da, iako doznake ukazuju na siromaštvo zemlje, zanimljiv trend je porast odliva doznaka – ljudi koji su došli u Srbiju sve više šalju novac nazad u svoje domovine. On predviđa da će se doznake tehnički smanjivati jer se cele porodice iseljavaju, a mnogi koji su živeli u inostranstvu preminuli su, ostavljajući svoje porodice tamo. Radosavljević zaključuje da će izvoz „gubiti trku sa uvozom“, što će stvoriti probleme u platnom bilansu i potencijalno dovesti do daljeg zaduživanja.