Izjava novog nemačkog kancelara Fridriha Merca o potrebi da se u Nemačkoj „ponovno više i pre svega efikasnije radi“ pokrenula je intenzivnu javnu raspravu o radnoj etici, produktivnosti i očuvanju blagostanja.
Generalni sekretar CDU, Karsten Lineman, podržao je Merca, ističući da se blagostanje i socijalni sistemi baziraju na produktivnosti. Lineman je kritikovao poimanje balansa između posla i života, navodeći da se ponekad stiče utisak da je reč o „balansu između života i života“, a ne rada i života. Posebno je naglasio važnost posvećenosti školovanju i obuci za mlade.
Mercove izjave naišle su na žestoke kritike sindikata i opozicione Levice, koji ukazuju na faktore poput nedostatka ponude za brigu o deci, što utiče na radno vreme žena. U koalicionom ugovoru planira se uvođenje maksimalnog nedeljnog radnog vremena umesto osmosatnog radnog dana, što Lineman vidi kao fleksibilnost korisnu za porodice. Ipak, lekari upozoravaju da bi to moglo dodatno opteretiti zaposlene.
Iako analize pokazuju da Nemci rade relativno malo sati u poređenju sa drugim ekonomski jakim državama, stručnjaci napominju da su takva poređenja složena zbog različitih stopa rada sa skraćenim radnim vremenom i miliona prekovremenih sati.
Socijaldemokrate (SPD) se zalažu za fleksibilnije nedeljno radno vreme, ali kritikuju optužbe da su ljudi „lenji“. Dagmar Šmit, zamenica predsednika poslaničke grupe SPD-a u Bundestagu, ističe da bi se umesto toga trebalo fokusirati na pravedniju raspodelu tereta oporezivanjem bogatih i rasterećenjem porodica. Predsednik SPD-a, Lars Klingbajl, takođe se protivi smanjenju poreza za najbogatije, prioritizujući rast i stabilnost socijalnih doprinosa.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.