Ono što je do pre samo godinu dana delovalo gotovo nezamislivo – zajedničko delovanje različitih grupa, generacija i pojedinaca bez formalnog političkog okvira – danas postaje svakodnevica. Sve je počelo simbolično, ali snažno, kada su srednjoškolci iz lokalne gimnazije formirali neformalnu grupu „Blokada gimnazije“. Njihov cilj bio je da se solidarišu sa studentima širom Srbije koji su blokirali fakultete, tražeći odgovornost institucija za tragediju koja se dogodila u Novom Sadu. Tada se, po prvi put posle dužeg vremena, Lazarevac probudio.
Oni koji su do tada stajali po strani – roditelji, prosvetni radnici, komšije – priključili su se. Formirana je Asocijacija prosvetnih radnika Lazarevca, a zatim i brojne neformalne grupe koje su nastavile da organizuju proteste, okupljanja i građanske zborove. Zbor građana Lazarevca, koji se već tri meseca održava redovno, postao je prostor u kojem ljudi otvoreno iznose svoje probleme, predlažu rešenja i pokreću konkretne akcije.
U tom procesu aktivizma, koji je započeo kao podrška studentima, razvila se čitava mreža solidarnosti i inicijativa: blokade saobraćajnica u znak sećanja na izgubljene živote, podrška medicinskih radnika, akcije čišćenja grada, uklanjanja toksičnog otpada, uređenje igrališta, humanitarne akcije pomoći porodicama pogođenim požarima. Najveći simbol zajedništva bio je doček više od 1000 studenata koji su na putu ka Beogradu prošli kroz Lazarevac. Građani su ih nahranili, obezbedili smeštaj i lekarsku pomoć.
Ne radi se ovde više samo o protestima – reč je o dubokoj promeni svesti. Ljudi su počeli da razumeju da grad ne pripada onima koji se nalaze na vlasti, već građanima koji u njemu žive. Da demokratija nije samo pravo da se glasa, već i odgovornost da se učestvuje. Da nijedan problem neće nestati sam od sebe i da, ukoliko se ne uključimo, neko drugi odlučuje o našem zdravlju, obrazovanju, komunalnim uslugama, životnoj sredini – i o budućnosti dece.
Zato je građanski aktivizam važan. Jer stvara prostor gde se čuje glas „običnog“ čoveka. Jer podseća da nismo nemoćni. Jer gradi zajednicu, solidarnost, osećaj zajedničke svrhe. I zato što već sada donosi rezultate: povećana pažnja medija i pokrenute procedure za rešavanje problema koji su godinama ignorisani.
Volontiranje i aktivizam doprinose i razvoju svakog pojedinca. Ljudi koji se angažuju stiču nove veštine, razvijaju samopouzdanje, upoznaju druge istomišljenike, dobijaju priliku da zaista promene nešto – ne samo za sebe, već i za druge. Posebno je važno da se mladi uključe – jer aktivizam gradi kritičko razmišljanje, ali i veru u to da promene jesu moguće.
Primer Lazarevca može i treba da bude inspiracija i za druge gradove i opštine. Jer građanski aktivizam nije rezervisan za velike sisteme – on počinje malim koracima: okupljanjem nekoliko ljudi oko zajedničkog cilja, spremnošću da se ne ćuti i da se reaguje kada stvari krenu pogrešnim putem.
Na kraju, ono najvažnije – da bi zajednica bila snažna, ljudi moraju da veruju da imaju pravo i moć da menjaju stvari. I moraju znati: sva snaga je u njima.
