Svakodnevna putovanja beogradskom gradskom železnicom, poznatijom kao BG voz, postaju sve veći izazov za stotine hiljada građana. Stare sovjetske garniture, neredovni polasci, pretrpani vagoni i loši higijenski uslovi obeležavaju prevoz koji, uprkos svemu, ostaje najbrži način transporta u saobraćajno zakrčenom Beogradu.
Iako je BG voz deo javnog prevoza koji „jede“ četvrtinu gradskog budžeta, njegova zapuštenost je evidentna. Saobraćajni inženjer Ivan Banković za N1 ističe da je „BG voz u lošem stanju zbog nepouzdanosti, a veliki broj polazaka se ne ostvaruje zbog kvarova na garniturama“, dodajući da je gradska železnica „zanemarena, iako je izuzetno bitna“.
Ambiciozni planovi i kašnjenja
Vlast obećava poboljšanje, a prvi konkretni koraci očekuju se tek 2027. godine završetkom pruge do Surčina i Nacionalnog stadiona. Tada bi u saobraćaj trebalo da bude pušteno devet novih kineskih vozova. Planovi idu dalje, do produženja pruge do Obrenovca, čime bi se ova prigradska opština direktno povezala sa centrom Beograda.
Međutim, ovakvi ambiciozni planovi kasne decenijama. Još 2021. godine, tadašnji zamenik gradonačelnika, a sada ministar, Goran Vesić najavio je 2030. godinu kao prelomnu za završetak BG voza sa dve nove linije i prve dve linije metroa, predviđajući da će šinski prevoz postati okosnica javnog transporta. Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu za N1 objašnjava da su svi ovi projekti „morali da se dese pre više desetina godina“, podsećajući da je pruga do Karaburme, na primer, planirana još Generalnim urbanističkim planom iz 1972. godine.
Gde je zapelo?
Jovanović ocenjuje da su investicije namenjene razvoju gradske železnice „totalno iscrpljene gradnjom ‘brze’ pruge i investicijama u druge infrastrukturne objekte železnice“. Trenutno, BG voz ima dve gradske i dve prigradske linije, sa retkim polascima, posebno na prigradskim linijama.
Plan je bio da BG voz do 2030. godine ima 500 polazaka dnevno, umesto sadašnjih 104, što zahteva oko 40 novih garnitura. Ipak, naručeni „Kinezi“ će opsluživati novu liniju do Surčina, a zamena za postojeće, skoro pola veka stare vozove, još je daleko.
Jedan od ključnih razloga zastoja u razvoju je rat u Ukrajini. Budžetom za 2022. godinu predviđen je zajam od Ruske Federacije za projekat „Beogradski dijametri“ u vrednosti od 1,3 milijarde evra. Međutim, sankcije i geopolitičke okolnosti zaustavile su ovaj projekat. Iako je nedavno objavljen urbanistički projekat za izgradnju stanice BG voza Karaburma, detalji o finansiranju i rokovima početka radova još uvek nisu dostupni.
Inženjer Banković procenjuje da bi, ukoliko bi se danas ozbiljno krenulo sa strategijom razvoja BG voza, bilo potrebno pet do deset godina da se dobije funkcionalan sistem. On naglašava da gradska železnica ima još veću ulogu kada bude završen metro, jer će služiti za brzo prebacivanje putnika do metro stanica.
Hoće li Beograd konačno dobiti dostojanstvenu gradsku železnicu ili će obećana 2030. ostati samo pusti san?
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.