Rusija i Ukrajina razmenile po 1.000 zarobljenika u velikoj akciji

Rusija i Ukrajina su počele veliku razmenu zarobljenika, dogovorenu na sastanku u Istanbulu 16. maja, piše BBC News na srpskom.

Obe strane su potvrdile da je razmenjeno po 270 ratnih zarobljenika i 120 civila u skladu sa sporazumom iz turske metropole i da će biti nastavljena narednih dana.

Ovo je prva faza velike razmene po formuli „1.000 za 1.000″ i ako se realizuje biće najveća od početka rata u Ukrajini 2022. godine.

Razmena zarobljenika bila je i jedini konkretan dogovor ruske i ukrajinske delegacije u Turskoj.

Iako su od početka rata Moskva i Kijev razmenjivali zarobljenike, ni u jednoj dosadašnjoj nije bilo uključeno toliko civila.

„Prvi deo sporazuma o razmeni 1.000 za 1.000 je sproveden.

„Ovaj dogovor je postignut na sastanku u Turskoj i važno je da se realizuje u potpunosti.

„Danas 390 ljudi, a u subotu i nedelju očekujemo da se razmena nastavi“, rekao je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.

Početak razmene prvi je objavio američki predsednik Donald Tramp.

„Čestitam obema stranama na ovim pregovorima. Da li bi ovo moglo dovesti do nečeg velikog???“, napisao je na njegovoj platformi Istina (Truth Social).

Dan ranije, 22. maja, Moskva i Kijev su izvestili da su jedni drugima predali spiskove zatvorenika za razmenu.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je pitanje razmene „prilično radno intenzivno“ jer „govorimo o hiljadu za hiljadu“.

Do sada je bilo blizu 60 razmena zarobljenika, a jedna od najvećih bila je u decembru 2024. uz posredovanje Ujedinjenih Arapskih Emirata.

‘Nije realno da Vatikan bude posrednik u pregovorima’, kaže Moskva

Pre ove objave, iz Moskve je saopšteno da se protivi predlogu Donalda Trampa da Vatikan bude posrednik u pregovorima o primirju i eventualnom miru Rusije i Ukrajine.

Ideja o Vatikanu je nerealna, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, prenosi TASS.

Prema njegovim rečima, Vatikanu bi bilo neprijatno da bude domaćin pregovora dve pravoslavne zemlje.

Lavrov je ponovo doveo u pitanje i legitimitet ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, rekavši da će to biti od sunštinskog značaja za potpisivanje mogućeg budućeg mirovnog sporazuma Kijeva i Moskve.

„Pitanje legitimiteta Zelenskog će biti od odlučujućeg značaja, jer ako oni čiji legitimitet, najblaže rečeno, više nikoga ne ubeđuje, onda oni koji ih zamene mogu da dovedu u pitanje postignuti sporazum“, rekao je Lavrov.

Ruske vlasti su više puta govorile da Zelenskog ne smatraju legitimnim predsednikom, pošto mu je petogodišnji mandat istekao 2024.

U Ukrajini se ne održavaju izbori zbog vanrednog stanja.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da će mesto za sledeću rundu pregovora Rusije i Ukrajine biti izabrano „kada za to dođe vreme“.

„Naravno, ovu odluku ne može da donese jedna strana, za to je potrebna saglasnost obe.

„Kada dođe vreme, odluka o mestu nastavka pregovora će biti doneta“, rekao je on, prenose RIA Novosti.

Prethodno je Italija podržala Trampov predlog da Vatikan posreduje u pregovorima o prekidu vatre u Ukrajini.

Iz kabineta premijerke Đorđe Meloni saopšteno je da je Italija spremna da „posreduje u kontaktima i radi na miru“ u Ukrajini i da „pozitivno gleda“ na spremnost pape Lava Četrnaestog da bude domaćin razgovora u Vatikanu.

Za sada nema čvrstog dogovora o daljim razgovorima: sastanak ruskih i ukrajinskih zvaničnika u Istanbulu 16. maja doneo je dodatne zahteve Moskve, a ne napredak – osim razmene zarobljenika.

Papa Lav je prošle nedelje rekao da je Vatikan „uvek spreman“ da spoji neprijatelje i da će „uložiti sve napore“ da mir prevlada.

Ali Sveta stolica kaže da je ideja o organizovanju pregovora ili čak posredovanju u razgovorima za sada više nada nego bilo kakav konkretan plan.

Čini se da je Kijev za ideju o posredovanju Vatikana.

Zelenski je 20. maja na mreži Iks objavio da je razgovarao sa Đorđom Meloni i o „mogućim platformama za razgovore sa Rusima“.

Italijanska premijerka je, kako je rekao, imala „kao i uvek, kul ideje“, iako je Tursku i Švajcarsku naveo i kao alternativna mesta.

Kremlj bi možda više voleo da mesto pregovora ostane Turska.

Govore o procesu „Istanbul plus“, opisujući sve pregovore kao nastavak sporazuma o kojem se u Turskoj razgovaralo i nekoliko meseci pre početka ruske invazije na Ukrajinu krajem februara 2022.

Moskva između ostalog traži od Kijeva da povuče sve snage iz četiri regiona koji je Rusija pripojila, a koje sada delimično kontroliše, uz Krim, ukrajinsko poluostrvo koje je anektirala još 2014.

Traži i da Ukrajina drastično smanji sopstvenu vojsku.

Kijev se protivi zahtevima Kremlja.

Tramp je u više navrata iskazivao nezadovoljstvo, pa i frustraciju zbog Putina i Zelenskog, smatrajući da odugovlače da okončaju rat koji je ušao u četvrtu godinu.

Optužio je ukrajinskog lidera da se „kockao sa Trećim svetskim ratom” na eksplozivnom sastanku u februaru u Ovalnom kabinetu u Beloj kući, a u aprilu je rekao da je „veoma ljut” i da je „besan” na Putina posle novog zastoja u pregovorima.

Ako izostavimo najnoviju retoriku posle telefonskog razgovora Trampa i Putina, čini se da su Ukrajina i Rusija spremne da nastave neku vrstu pregovora – a razgovor u bilo kom obliku je napredak posle višegodišnjih oružanih neprijateljstava.

Ostaje da se utvrdi da li će u ruskoj delegaciji biti viši zvaničnici nego oni koji su bili u Istanbulu 16. maja na razgovoru sa ukrajinskim predstavnicima.

Tramp je obećao da će ublažiti sankcije Rusiji, kao i da će napraviti nove trgovinske sporazume i ekonomske investicije, kako bi Putina namamio da krene ka mirovnom sporazumu.

Posle telefonskog razgovora sa Putinom 19. maja, Tramp je to ponovio.

Sa druge strane, nije se razgovaralo o bilo kakvim negativnim posledicama, kao što su nove sankcije ruskom bankarstvu i izvozu energenata.

U intervjuu američkom novinaru Takeru Karslonu u februaru 2024. godine, Putin je rekao da bi se rat odavno završio da nije bilo Vašingtona i britanskog premijera Borisa Džonsona, koji su, kako je rekao, sprečili zaključivanje sporazuma u Istanbulu.

Rekao je da je šef ukrajinske delegacije na pregovorima u Istanbulu već bio potpisao sporazum, a onda se umešao Džonson i dodao da je to priznao upravo taj potpisnik.

Ruski predsednik je u tom intervjuu više puta ponovio da je Rusija uvek spremna za razgovore, da ih nikad nije ni odbijala i da je sada na Zapadu da uvidi greške i da proceni kako je najbolje da se izvuče iz situacije koju je sam zakuvao.

„Mislili su da mogu da slome, da unište Rusiju, a uprkos svim sankcijama, Rusija je sada peta ekonomija na svetu.

„Bili su nepromišljeni, mislili su da je moguće poraziti Rusiju na bojnom polju, a ja im kažem da to nije moguće. Sada i oni to uviđaju.

„I zašto bismo mi njima sada pomagali da smisle kako da nađu rešenje?“, rekao je Putin.

„Ako postoje opcije, postoji i želja“, dodao je.