Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je u planu da do kraja godine budu povećane i penzije i minimalne zarade, a da će, ukoliko njegove ideje budu prihvaćene, prosečna plata u Srbiji u decembru 2026. iznositi 1.147 evra, dok bi do kraja 2027. mogla da dostigne 1.400. Ipak, stručnjaci smatraju da ovoliko povećanje nije realno, kao i da vlast ne bi trebalo da stimuliše poslodavce da svojim zaposlenima isplaćuje minimalne zarade, piše Nova Ekonomija.
„Sada je minimalna zarada 457 evra, hoću da je podignemo na 500 i na 550 evra“, rekao je Vučić, dodavši da trenutno oko 95.000 ljudi prima minimalac.
Kako bi se rasteretili poslodavci, najavio je mogućnost povećanja neoporezivog dela zarade ili smanjenje poreza i doprinosa na plate.
Plata bi morala da poraste 59 odsto
Prosečna plata je u februaru, što su najnoviji podacii, iznosila tačno 103.519 dinara, što je 883 evra.
Da bi prosečna plata porasla na 1.147 evra do kraja 2026, to bi zahtevalo rast od 30 odsto u narednih 18 meseci. Za dostizanje 1.400 evra do kraja 2027. godine – povećanje bi moralo da iznosi još 22 odsto za godinu dana.
Ukupno, povećanje bi od danas do kraja 2027. godine moralo da iznosi oko 59 odsto.
Uzimajući u obzir BDP, privredni rast, inflaciju i ostale ekonomske pokazatelje, povećanje od 59 odsto je veliko i nije realno, smatra ekonomista Danilo Šuković.
“Krucijalno pitanje nije koliko će evra biti tada plata, nego kakav će standard biti u odnosu na današnji. To je važniji faktor. Moguće je da plata bude veća, ali da se lošije živi, kao što se dešava prethodnih godina da plata u evrima raste, penzije u evrima takođe, ali ne i životni standard. To je zbog nakaradne politike deviznog kursa, jer je on fiksiran, kao stabilan. Kako može da bude fiksiran i stabilan ako nemamo jaku izvoznu privredu? A izvozna prirveda je sve slabija upravo jer kurs destimulativan, pa ako vi neki proizvod prodajete za 100 evra danas, pa i sledeće, pa i one tamo, a troškovi su vam porasli – tako idete u gubitak. Ta politika deviznog kursa je dovela srpsku ekonomiju do ruba propasti”, objašnjava Šuković.
S druge strane, minimalac trenutno iznosi oko 53.500 dinara, odnosno 457 evra. Da bi dostigla 500, minimalna zarada morala bi da se poveća za oko 9,4 odsto, pa za dodatnih 10 procenata da bi dostigla 550 evra. To znači da bi minimalac ukupno morao da se poveća za oko 20,3 odsto da bi dostigao iznos o kom je govorio predsednik.
Država treba da smanji poreze i doprinose za trećinu
Govoreći o povećanju minimalca, Vučić je rekao da je „teška borba sa Sinišom Malim po tom pitanju“.
„U privatnom sektoru ne smete mnogo da opteretite poslodavca pa će država preuzeti teret povećanja minimalca na sebe, povećanjem neoporezivog dela plate ili smanjenjem poreza i doprinosa“, rekao je Vučić.
Porezi i doprinosi za mnoge poslodavce trenutno su visoki. Kada je u pitanju minimalac, za pomenutih 53.500 dinara, poslodavac plaća ukupno nešto više od 70.000, što je iznos u koji ulaze porezi i doprinosi. Kada je u pitanju prosečna plata, ona je u bruto iznosu 142.908 dinara, dok je neto, iznos koji legne na račun radnika, za gotovo 40.000 manji – 103.519 dinara.
Preciznije, najpre se plaća porez od 10 odsto. Dalje, plaćaju se doprinsi za penzijsko i invalidsko osiguranje, i to 14 odsto na teret zaposlenog i 10 na teret poslodavca. Potom, doprinosi za zdravstveno osiguranje iznose 5,15 odsto na teret zaposlenog i isto toliko na teret poslodavca. Na kraju, doprinosi za slučaj nezaposlenosti su 0,75 odsto na teret zaposlenog.
Neoporezivi deo zarade ove godine iznosi 28.423 dinara, što znači da se porezi i doprinosi obračunavaju na ostatak plate.
Da bi se povećanje minimalca na 550 evra dogodilo bez dodatnog opterećenja za poslodavce, neoporezivi deo bi morao bi da se poveća, ali to su, prema mišljenju Dragoljuba Rajića iz Mreže za poslovnu podršku, “najobičnije kalkulacije”.
“Problem je što se u Srbiji stalno vodi kontra politika. Minimalac uopšte ne treba da bude neka mera o kojoj razgovaramo, minimalac ne treba da postane standard. On je u celoj Evropi privremena mera, na godinu dana, kada je firma u nekim finansijskim problemima, pa joj država daje godinu dana da isplaćuje radnicima tu zaradu bez poreza i doprinosa. U gotovo svim evropskim državama minimalac je u potpunosti oslobođen poreza i doprinosa. Kod nas se političari koji ništa ne znaju o ekonomiji i ne znaju kako je nešto uređeno u drugoj zemlji hvataju za taj minimalac kao da je to neka velika usluga”, kaže Rajić za Novu ekonomiju.
Iznosom minimalca i ostalim pitanjima koja ga se tiču treba da se bave udruženja poslodavaca i sindikat, dodaje naš sagovornik, a ne predsednik. On je, kada je ova tema u pitanju – nenadležan.
“Još jedna stvar, ukoliko države i njeni predstavnici stimulišu ljude da radnicima daju minimalac, oni njih pretvaraju u socijalne slučajeve. Može on da bude i tih 100 evra veći, ali on je privremena mera. Mi treba da stvaramo uslove u kojima ćemo povećavati plate i osnaživati privredu da što manje firmi daje minimalac, a mi ovde vodimo potpuno suprotnu politiku i stalno pričamo o nekom povećanju minimalne zarade”, kaže Rajić.
A ako država zaista želi nešto da uradi, smatra sagovornik Nove ekonomije, onda treba da smanji poreze i doprinose, i to za trećinu.
“Time bi se smanjila siva ekonomija, rasteretili bi se poslodavci, koji bi onda mogli da isplaćuju veće neto zarade”, kaže Rajić.
Reforma poreskog sistema bi, prema njegovim rečima, stvorila poslodavcma prostor za povećanje zarada, čime bi mogao da se smanji odlazak ljudi u inostranstvo.
“Sto evra povećanja nije dovoljno, kada se u obzir uzmu cene i inflacija”, zaključuje Rajić.
Penzije zaostaju za platama
Govoreći o penzijama, predsednik Vučić rekao je da njihov rast nije pratio rast plata.
„Penzioneri će biti veoma zadovoljni jer će pre kraja godine dobiti značajno povećanje penzija. Mi smo im to dužni jer rast penzija nije pratio rast plata“, rekao je Vučić.
Penzije su trenutno značajno niže od plata. Preciznije, prosečna penzija u Srbiji iznosi oko 50.600 dinara. Dakle, manje od 50 odsto prosečne plate. Udruženja penzionera, inače, godinama unazad traže da penzija bude bar 60 odsto plate. U tom odnosu, zapravo, i jesu bile prosečna plata i penzija kada je Srpska napredna stranka 2012. godine došla na vlast.
U međuvremenu, prosečna plata je porasla za 150 odsto nominalno, dok su penzije uvećane za oko 100 procenata (zbog velikog rasta cena u tom periodu, povećanje standarda ljudi bilo je mnogo manje od toga). Rast penzija mogao bi da bude i veći, ali je je vlast krajem 2014. godine umanjila iznos koji su primali najstariji građani. Preciznije, penzije do 25.000 dinara se nisu smanjivale, a one do 40.000 su smanjivane tako što je razlika do 25.000 umanjivana za 22 odsto. Konačno, penzije veće od 44.000 umanjene su tako što je smanjivana razlika do 40.000, i to za 25 odsto. Fiskalna konsolidacija trajala je do početka 2018. godine.
Samo u prvih mesec dana, prema ranijoj računici Istinomera, država je na osnovu umanjenja penzionerima uzela 17,2 miliona evra. Kada se u obzir uzme smanjenje penzija i novac koji penzioneri nisu dobili po osnovu usklađivanja penzija dva puta godišnje, dolazi se do ukupnog iznosa od 74,58 milijardi dinara, odnosno 612,4 miliona evra, koliko je penzionere koštala fiskalna konsolidacija.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.