Evropska unija priprema 18. paket sankcija protiv Rusije, opisujući ga kao „ogroman“ korak, iako neki analitičari sugerišu da su najjači aduti već iskorišćeni. Poseban izazov predstavlja oklevanje Sjedinjenih Država da se pridruže novim merama, s obzirom na to da Vašington prioritet daje mirovnim pregovorima između Kijeva i Moskve.
Bendžamin Hilgenstok sa Kijevskog instituta za ekonomiju ističe da bi značajnije sankcije, poput masovnog smanjenja izvoza ruske nafte i gasa, zahtevale podršku SAD-a i primenu sekundarnih sankcija kako bi se sprečilo da Rusija preusmeri prodaju ka zemljama poput Indije i Kine.
Prethodna pretnja „ogromnim“ sankcijama, izrečena 10. maja, nije rezultirala pristankom Rusije na prekid vatre, a američki predsednik Donald Tramp nije pokazao spremnost za uvođenje novih sankcija, navodeći zabrinutost za pregovore.
Evropski lideri se sada suočavaju sa pritiskom da sami ispune obećanja. Litvanski ministar spoljnih poslova Kestutis Budris zagovara snažnije mere protiv ruskog izvoza energenata, uprkos tome što pojedine članice EU trenutno povećavaju uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Rusije.
Tom Kiting iz Kraljevskog instituta za odbrambene studije upozorava da će delotvorne sankcije podrazumevati i prihvatanje određenih negativnih posledica po evropske ekonomije. Iako su najavljene mere u energetskom sektoru, precizan obim ostaje nejasan, a analitičari izražavaju zabrinutost da bi EU mogla previše obećavati.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen naznačila je moguće dodavanje brodova iz ruske „flote iz senke“ na listu sankcionisanih, kao i razmatranje smanjenja cenovnog limita za rusku naftu, za šta bi takođe bila potrebna saglasnost SAD-a. Tri godine sankcija imale su uticaj na rusku ekonomiju, ali nisu zaustavile sukob. Analitičari upozoravaju da odsustvo konkretnih i efikasnih mera može narušiti kredibilitet EU.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.