Smederevska Železara: Od simbola industrije do višegodišnjih gubitaka pod kineskim vlasništvom

Globalni izazovi i uticaj na poslovanje

Nekadašnji simbol jugoslovenske industrijske snage, smederevska Železara trpi zbog globalnih tržišnih potresa. Pandemija COVID-19 je 2020. godine dovela do pada cene čelika usled lokdauna i smanjene potražnje. Cena čelika se oporavila 2021. godine, dostižući najveću vrednost u poslednjih deset godina od oko 5.900 juana po toni, nakon popuštanja mera i ponovnog pokretanja globalne ekonomije.

Međutim, rat u Ukrajini, koji je počeo u februaru 2022. godine, doveo je do rekordnih cena nafte, gasa i električne energije, što je negativno uticalo na poslovanje Železare, velikog potrošača energije. Visoka inflacija i pad globalne privrede dodatno su smanjili potražnju za čelikom, što je rezultiralo padom cena ovog metala. Tokom 2023. i 2024. godine, cena čelika je nastavila da pada i trenutno iznosi oko 3.090 juana po toni, bez naznaka brzog oporavka u 2025. godini.

Dodatni pritisak stvara odluka američkog predsednika Donalda Trampa od 12. marta ove godine o uvođenju carina od 25% na uvoz čelika i aluminijuma, koje se odnose i na Srbiju. Ipak, iz Železare u Smederevu, odnosno HBIS Srbija, ranije su za „Danas“ izjavili da nisu direktno pogođeni ovim carinama, s obzirom na to da ne izvoze značajne količine čelika na američko tržište. „Najveći deo naše proizvodnje plasira se u region i zemlje Evropske unije, što su ujedno i naši primarni tržišni fokusi“, rekli su iz HBIS Srbija.

Uprkos gubicima, investicije se nastavljaju

Uprkos neto gubicima, HBIS Group Serbia Iron & Steel je prošle godine ostao treći najveći izvoznik u Srbiji, odmah iza Ziđin Majninga i Ziđin Kopera. Kompanija je 2024. godine zabeležila gubitak od 17,5 milijardi dinara, što je blagi porast u odnosu na 16,5 milijardi dinara gubitka iz 2023. godine. Iako su poslovni prihodi smanjeni sa 93,9 milijardi dinara u 2023. na 84,6 milijardi dinara u 2024. godini, kompanija je uspela da smanji poslovne rashode, pre svega troškove materijala, goriva i energije.

Kineski vlasnik je u poslednjih nekoliko godina uložio značajna sredstva u obnovu fabrike. Rukovodstvo kompanije je u napomeni uz finansijski izveštaj navelo da je u 2024. godini zaokružen važan ciklus tehničke obnove fabrike i da planiraju da nastave sa ulaganjima uprkos lošim finansijskim rezultatima. Među ključnim investicijama su novoizgrađeni rezervoar za visokopećni gas i nova aglo-linija (oko 17 milijardi dinara), pušteni u rad 2022. godine, kao i puštanje u rad nove peći u Toploj valjaonici 2023. godine (oko 3,5 milijardi dinara).

Zašto Kinezi ostaju uprkos gubicima?

Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum Securitiesa, objašnjava da je poslovanje Železare podložno izuzetno nepredvidivim uslovima, koji su u postpandemijskom periodu donosili velike dobitke, ali su se potom brzo okrenuli ka gubicima. Ipak, Gujaničić ističe da je kompanija uspela da zabeleži pozitivan slobodan novčani tok, što je sa aspekta likvidnosti dobra vest.

Na pitanje koliko dugo kompanije mogu da opstanu uz negativne bilanse, Gujaničić navodi da to zavisi od snage većinskog vlasnika i njegove strateške orijentacije. On sugeriše da samostalno poslovanje Železare možda i nije toliko bitno koliko šira strateška orijentacija većinskog vlasnika i njegov cilj na evropskom tržištu. Generalni problem evropskih proizvođača mogao bi biti upliv dodatne kineske ponude na evropsko tržište, a za smederevsku Železaru je olakšavajuća okolnost to što njen vlasnik dolazi sa tog tržišta.