Evropska unija, zajedno sa Ukrajinom i ključnim međunarodnim partnerima, pozvala je na potpuni, bezuslovni prekid vatre u trajanju od najmanje 30 dana, kao ključni korak ka smanjenju civilnih stradanja i otvaranju prostora za smislen dijalog o trajnom miru.
Ovaj poziv dolazi nakon neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova EU u Lvovu 9. maja, gde su podršku inicijativi pružile i Moldavija, Severna Makedonija, Norveška, Ukrajina i Velika Britanija.
Geopolitički pritisak na Moskvu
Evropski lideri su se u subotu sastali u Kijevu, gde su održali telefonski razgovor sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. U zajedničkoj izjavi, lideri Francuske, Nemačke, Poljske, Ujedinjenog Kraljevstva i Ukrajine naglasili su da će, ukoliko Rusija odbije prekid vatre, biti uvedene nove sankcije usmerene na ruski bankarski sektor, energetiku i naftni transport.
Britanski premijer Kir Starmer direktno je pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina da pokaže spremnost za mir: „Ako je ozbiljan u vezi sa mirom, sada ima priliku da to dokaže.“
Ruska reakcija: Oprez i uslovljavanja
Kremlj je odgovorio na evropske zahteve ocenjujući ih kao kontradiktorne i konfrontacione. Portparol Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija podržava ideju prekida vatre, ali uz određene „nuanse“, uključujući obustavu zapadne vojne pomoći Ukrajini.
Putin je, međutim, predložio direktne pregovore sa Ukrajinom 15. maja u Istanbulu, ističući da bi razgovori trebalo da budu usmereni na eliminaciju uzroka sukoba i postizanje dugoročnog mira.
Šta dalje?
Dok evropski lideri insistiraju na bezuslovnom prekidu vatre, Moskva nastavlja da postavlja dodatne zahteve. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naglasio je da bi prekid vatre trebalo da obuhvati kopno, more i vazduh, uz međunarodni nadzor.
Ukoliko Rusija odbije, EU je već u procesu pripreme 17. paketa sankcija, koji će biti usklađen sa merama Velike Britanije, Norveške i SAD.
