Svi su odjednom doktori: Kako nam internet dijagnostikuje bližnje i zašto je to opasno?”

Dovoljno je da neko bude povučen – mi već šapćemo “autizam”. Ako je impulsivan i zaboravan – “sto posto ima ADHD”. Ako je emotivno nestabilan – “aha, to ti je granični poremećaj ličnosti”. Postalo je moderno govoriti jezikom psihijatrije, ali bez ijednog položenog ispita iz psihologije. I što je najgore – bez odgovornosti.

Laici s dijagnostičkom moći

Nikada nismo bili toliko informisani, a toliko nesvesni posledica pogrešnog tumačenja. Terminologija koja bi trebala biti upotrebljavana pažljivo, stručno i uz mnoštvo dijagnostičkih kriterijuma, postala je oružje za svakodnevno etiketiranje ljudi iz okruženja. Prijatelj koji vas izbegava – “sigurno ima anksioznost”. Partner koji vas ostavi – “klasičan narcis”. Dete koje ne može da miruje – “ima ADHD, 100%”.

Psihološka samodijagnoza kao nova moda

Zahvaljujući popularnim TikTok i Instagram psiholozima, koji u kratkim klipovima dele “znake da imate određeni poremećaj”, stvorena je nova era samodijagnoza. Ljudi se prepoznaju u delovima simptoma i pre nego što stignu do stručnjaka, već nose etiketu – često pogrešnu. Umesto olakšanja – dolazi panika, izolacija i pogrešno ponašanje prema sebi i drugima.

Zloupotreba dijagnoza – nova vrsta stigmatizacije

Još je veći problem kada te iste etikete lepimo drugima. Na osnovu našeg “stručnog mišljenja”, mi više ne razgovaramo sa kolegom, prijateljem ili članom porodice, već sa “osobom sa poremećajem”. Počinjemo da menjamo svoj odnos prema njima – hladniji smo, oprezniji, čak i osuđujući. Jer, eto, “mi znamo šta mu je”.

Istina je jednostavna – niste Vi psihijatar

Dijagnoza se ne postavlja na osnovu jednog YouTube videa ili klika na Google. Psihijatrija i psihologija imaju tačno određene kriterijume, standardizovane testove, procene kroz vreme i stručne interpretacije. Ono što mi radimo jeste zloupotreba informacija – i to može imati ozbiljne posledice.

Poenta? Pre nego što etiketiraš – saslušaj. Pre nego što postaviš dijagnozu – pitaj stručnjaka. I najvažnije – ne igraj se tuđim mentalnim zdravljem. Jer nije znanje ako nemaš odgovornost.
Znanje bez razumevanja postaje oružje. Ako već želiš da pomogneš – nemoj da dijagnostikuješ, već saslušaj. Prava podrška ne dolazi iz etikete, već iz empatije.“