Proglas Udruženja novinara Srbije (UNS) povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija

P R O G L A S

Srpsko pravosuđe i dalje potvrđuje nemoć da kazni ubice novinara i njihove nalogodavce. Ni posle više decenija još uvek nisu pronađeni i kažnjeni nalogodavci i ubice novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, niti rasvetljene okolnosti smrti Dade Vujasinović, kao ni ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na Kosovu od 1998. do 2005. godine.

U 2024. godini UNS je zabeležio 111 slučajeva ugrožavanja novinara i medijskih radnika. U UNS-ovoj bazi prošle godine evidentirane su 33 pretnje, 29 pritisaka i uvreda i 13 fizičkih napada.

Samo u novembru, fizički je napadnuto, vređano ili ometano u radu 15 novinara i medijskih radnika, odnosno novinarskih ekipa, od čega njih osam u toku izveštavanja sa protesta u Novom Sadu i Beogradu.

Zabrinjavajući je porast napada, uvreda i pritisaka na novinare i medijske radnike u ovoj godini. Od početka godine do danas UNS je zabeležio 51 slučaj ugrožavanja novinara, devet više nego u istom periodu prošle godine. U četiri meseca ove godine bilo je osam fizičkih napada na novinare – čak sedam više nego u istom periodu prošle godine.

UNS je zabeležio i više slučajeva ometanja u radu nego u istom periodu prethodne godine – devet u poređenju sa šest prošlogodišnjih. Dok lane nije bilo hapšenja novinara, ove godine evidentirana su tri slučaja.

U godini između dva Svetska dana slobode medija organizacija Amnesti Internešnl saopštila je da je forenzičkom analizom otkrila da je BIA, koristeći izraelsku tehnologiju Cellebrite, otključavala telefone aktivista i novinara u Srbiji koje je pozivala ili privodila na razgovore, a potom na te uređaje ubacivala domaći špijunski program NoviSpy.

Ako se napadima i pritiscima doda neefikasno reagovanje nadležnih organa i loš ekonomski položaj medijskih radnika, jasno je zašto i ovog 3. maja moramo reći da je teško biti novinar u Srbiji.

Članovima Saveta REM-a, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, 4. novembra prošle godine prestao je mandat. Skupština Srbije nije u zakonskom roku raspisala poziv za predlaganje novih članova Saveta, pa tako i danas REM ne može da funkcioniše. Čak i kada bi do kraja maja bili izabrani članovi Saveta REM-a po ponovljenom konkursu, bilo bi to sa zakašnjenjem od sedam meseci.

Od 180 zemalja, Srbija je po Svetskom indeksu slobode medija svrstana na 98. mesto, što je za sedam pozicija lošije nego godinu pre, naveli su u izveštaju za 2024. godinu Reporteri bez granica (RSF).

U prvoj godini sprovođenja projektnog sufinansiranja putem Jedinstvenog informacionog sitema, novinari i mediji u Srbiji suočili su sa velikim problemima u funkcionisanju ove platforme, kao i sa njenom netrasparentnošću.

Opštine i gradovi ponovo su kasnili sa raspisivanjem konkursa za projektno sufinansiranje medija, a Ministarstvo informisanja i telekomunikacija sa formiranjem liste kandidata za komisije.

Bezbednost, targetiranja, policijska represija i onemogućavanje slobode kretanja stvarnost su medijske zajednice na Kosovu i Metohiji.

Tako se, na primer, i ovaj 3. maj dočekuje sa zabranom ulaska na KiM novinarki RTS-a Svetlani Vukmirović, kao i neodgovarajućim postupanjem policije. Pojedini medijski radnici su poslednjih meseci prijavljivali pritiske od strane Kosovske policije, sa zahtevom da Udruženje javno ne reaguje, jer nemaju poverenje u institucije na Kosovu i Metohiji koje bi trebalo da ih štite.

Novinarska zajednica na Kosovu i Metohiji se dodatno suočila sa finansijskom neizvesnošću nakon povlačenja stranih donatora i neregularne raspodele novca na medijskom konkursu Ministarstva informisanja i telekomunikacija (MIT) za sufinansiranje medijskih projekata projekata za elektronske medije na KiM. UNS je tražio poništenje konkursa imajući u vidu da su značajna sredstva dodeljena organizacijama koje nisu poznate medijskoj zajednici.

I posle 20 godina od Martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji, svedoci smo skandaloznog izveštavanja sajta Radio-televizije Kosova (RTK) na srpskom i albanskom jeziku koji i dalje krivotvori činjenice i netačno obaveštava javnost.

Godinu između dva Svetska dana slobode medija obeležila su i drastična kršenja Kodeksa novinara Srbije.

UNS zato traži:

• Da nadležni organi efikasno istraže sve pretnje novinarima i medijskim radnicima i da o rezultatima tih istraga redovno obaveštavaju medije i javnost;
• Da pravosudni organi ne dozvole da i ubistvo Milana Pantića dočeka potpunu zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo ubistva.
• Da se izmeni Krivični zakonik tako da više oblika napada na novinare bude obuhvaćeno krivičnom odgovornošću;
• Da se obezbedi efikasna institucionalna zaštita novinara od pritisaka nosilaca javnih funkcija, vlasnika medija i drugih moćnika;
• Da se javni novac pravedno raspodeljuje kako bi se očuvao medijski pluralizam i omogućilo kvalitetno informisanje građana;
• Da Ministarstvo informisanja i telekomunikacija kroz efikasan inspekcijski nadzor kontroliše da li lokalne samouprave poštuju obavezu i rokove raspisivanja konkursa za projektno sufinansiranje medija, kao i sprovođenje konkursne procedure;
• Da Skupština Srbije konačno izabere članove Saveta REM-a;
• Da kosovske institucije i međunarodna uprava na Kosovu hitno formiraju Međunarodnu ekspertsku komisiju radi istraživanja ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na Kosovu od 1998. do 2005. godine; UNS traži da u ovoj komisiji budu i predstavnici novinarskih udruženja.