Politiko: Da li se Srbija pretvara u rudarsku koloniju EU?

Projekat koji podržava Brisel, a ima za cilj razvoj rezervi litijuma potrebnog za električna vozila, podstiče političku nestabilnost na pragu Evropske unije, piše Politico.

Evropska unija stavila je strateški ulog na rezerve litijuma u Srbiji, kako bi podržala svoj ambiciozni prelazak na električna vozila. Umesto očekivanog napretka, suočila se sa „prljavom politikom“ i ekološkim otporom toliko ozbiljnim da „truje“ odnose Srbije sa Briselom i podriva njene težnje za članstvom u EU, piše Politico.

Procene govore da nalazište litijuma u Jadru sadrži dovoljno ovog metala za snabdevanje milion električnih vozila godišnje, što bi zadovoljilo do 25% evropske potražnje. To nalazište je sada u centru napora EU da obezbedi kritične sirovine potrebne za tranziciju sa fosilnih goriva. Nije čudno što je projekat rudarenja, koji razvija globalni gigant Rio Tinto, predložen za podršku kroz Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA), čiji je cilj smanjenje zavisnosti EU od Kine, kada je reč o važnim sirovinama.

Međutim, žestok otpor građana Srbije, zabrinutih za zaštitu životne sredine i optužujući političke lidere za korupciju i nepotizam, ozbiljno preti da dodatno oslabi podršku članstvu u EU, koja je već niska – oko 40%.

Aleksandar Matković, istraživač iz Beograda i organizator protesta protiv rudnika, istakao je da bi podrška EU projektu Jadar pokazala da ekonomski interesi imaju prednost nad temeljnim vrednostima Unije, što bi, kako kaže, imalo „dramatične posledice za Srbiju i region“. Protesti protiv rudarenja deo su šireg talasa anti-vladinih protesta u Srbiji, a napetosti su dodatno porasle nakon što je jedan dokumentarac, koji podržava Rio Tinto, označio protivnike projekta kao „ruske agente“.

Takve tvrdnje ponovljene su i u Wall Street Journalu, a aktivisti su dodatno optuživani da rade za EU i Kinu.

„Ne možemo biti agenti tri različite supersile“, poručio je Matković.

Dana 25. marta, evropski komesar za industriju Stfan Sežurne predstavio je 47 strateških projekata sirovina u okviru CRMA, ali među njima nije bilo projekata izvan EU — što je izazvalo nagađanja da je razlog kontroverza oko rudnika Jadar. Komisija je odbila da komentariše da li je spor oko Jadra uticao na odlaganje odluke, ali je naglasila da šire partnerstvo sa Srbijom na polju sirovina „ni na koji način ne menja pristup EU temeljnim principima procesa proširenja.“

Portparol Komisije dodao je da to partnerstvo može „doneti investicije u sirovine, baterije i e-mobilnost, podstaći ekonomski razvoj, zelenu i digitalnu tranziciju i stvoriti nova radna mesta“.

Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen napisala je na društvenim mrežama da „Srbija mora isporučiti reforme EU, posebno u pogledu slobode medija, borbe protiv korupcije i izborne reforme“.

Sada se pažnja usmerava na to da li će rudnik Jadar biti uključen u sledeću listu strateških projekata CRMA. Sežurne je istakao da će „uskoro predstaviti dodatne projekte“, uz napomenu da oni van EU „neće nestati sa mape“.

Ukoliko Jadar dobije podršku EU, imao bi bolje šanse za finansiranje, ali i dalje ne bi imao iste privilegije kao projekti unutar EU, kao što su ubrzane dozvole i direktna finansijska pomoć.

Evropska poslanica Hildegard Bentele iz nemačke CDU smatra da je Jadar „ključan za Srbiju, ključan za EU i ključan za čitav automobilski sektor.“

Za mnoge u Srbiji, projekat Jadar sada simbolizuje da EU podržava rudarskog giganta nauštrb javnog interesa, stavljajući industrijske potrebe Nemačke i trku za zatvaranjem jaza sa Kinom ispred zaštite životne sredine, navodi Politiko.

Nepoverenje građana prema vlastima dodatno raste, a mnogi veruju da će korist imati samo političari. Srbija je, inače, na najgorem mestu na Balkanu po Indeksu percepcije korupcije organizacije Transparency International.

Neposredno nakon objave CRMA projekata, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa Fon der Lajen i predsednikom Saveta EU Antonijom Kostom na večeri u Briselu, gde je dobio ozbiljne kritike zbog demokratskog nazadovanja. Lideri EU izrazili su nezadovoljstvo Vučićevim upravljanjem studentskim protestima i širim demonstracijama koje traju više od četiri meseca. Vučić je, pak, optužio demonstrante da su finansirani sa Zapada — česta retorika u srpskoj politici, naročito u vezi sa Jadrom.

Poreklo priče

Godine 2004, geolozi kompanije Rio Tinto, istražujući dolinu Jadra, otkrili su visokokvalitetno nalazište koje kombinuje bor i litijum, koje su nazvali „jadarit“.

Idemo brzo do 2021. godine: Rio Tinto je najavio da će započeti realizaciju projekta, uz ulaganje od preko dve milijarde evra.

Ova najava izazvala je masovne proteste, što je primoralo vladu da obustavi projekat Jadar. Tadašnja premijerka Ana Brnabić proglasila je to „apsolutnim krajem“ planova Rio Tinta u Srbiji.

Međutim, u julu 2024. godine, Ustavni sud Srbije omogućio je nastavak projekta. Samo nedelju dana kasnije, nemački kancelar Olaf Šolc i potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič otputovali su u Beograd na potpisivanje strateškog partnerstva između Srbije i EU u oblasti održivih sirovina, proizvodnje baterija i električnih vozila.

Šefčovič, danas evropski komesar za trgovinu, opisao je ovaj projekat kao „dokaz naše zajedničke posvećenosti zelenoj tranziciji.“ Šolc ga je nazvao „istinskim evropskim projektom“, naglašavajući: „Pre svega, potrebne su nam ove baterije.“

Zašto je Jadar toliko kontroverzan?

Uprkos pokušajima kompanije Rio Tinto da transparentno komunicira o projektu i ublaži ekološke zabrinutosti, otpor prema otvaranju rudnika i dalje je jak. Bojana Novaković, liderka ekološke organizacije Marš sa Drine, istakla je:

„Apsolutno nema mesta za rudarenje litijuma u plodnoj dolini, sa izvorima pijaće vode, podzemnim vodama, u dolini koja hrani ljude i gde su generacije farmera obrađivale zemlju sedam ili osam pokolenja.“

Zeleni kritičari upozoravaju da bi, ukoliko se rudarenje ne sprovede pravilno, eksploatacija litijuma mogla kontaminirati rezerve podzemnih voda i obradivo zemljište od kojeg zavisi pretežno poljoprivredna zajednica Jadra.

Nebojša Petković iz udruženja Ne damo Jadar, koji sebe opisuje kao proevropski orijentisanog, veruje da EU nije istinski zainteresovana za članstvo Srbije. On optužuje Brisel da samo gleda svoje interese:

„Žele da nas pretvore u svoju bazu resursa i deponiju Evrope,“ rekao je, nazivajući rudnik strateškim projektom za „uništenje Srbije.“

Iako Rio Tinto planira korišćenje suvih jalovišta (umesto odlaganja tečnog otpada), stručnjaci upozoravaju da ni suvi otpad nije imun na probleme, navodi Politico.

Dijego Marin iz Evropske mreže za zaštitu životne sredine (EEB) upozorava da je dolina Jadra sklona poplavama — naročito u 2014. godini, kada su poplave u Srbiji ubile 57 ljudi i izazvale ispuštanje teških metala iz obližnjih rudnika. Marin ističe da, iako su suva jalovišta „definitivno bolja praksa“, ona i dalje „nisu bez ekoloških rizika“, uključujući emisiju prašine i potencijalno zagađenje teškim metalima.

Prema izveštaju Instituta za obnovljive izvore i regulaciju zaštite životne sredine (RERI) iz Beograda, trenutna dokumentacija procene uticaja na životnu sredinu koju je dostavio Rio Tinto ne obuhvata pravilno odlaganje rudarskog otpada — već se bavi samo podzemnim rudnikom.

„Uticaj otpada nije adekvatno procenjen, niti su predložene odgovarajuće mere za sprečavanje, uklanjanje ili ublažavanje značajnih štetnih uticaja na životnu sredinu“, izjavio je programski direktor RERI Mirko Popović.

Jedna od predloženih mera zaštite jeste angažovanje nezavisnog revizora, poput Inicijative za odgovorno rudarenje (IRMA). Rio Tinto je iskazao spremnost da dozvoli IRMA-i da izradi spoljni izveštaj o projektu Jadar, ali direktorka IRMA Ejmi Bulanžer rekla je za Politico da je teško ocenjivati rudnik koji još ne postoji.

Takođe, odnos između Rio Tinta i lokalnog stanovništva je, prema njenim rečima, možda već nepovratno narušen:

„Vrlo je teško povratiti poverenje kada je jednom izgubljeno,“ naglasila je Bulanžer.

Nemački interes

U samom srcu evropskih napora da se takmiči sa Kinom u sektoru električnih vozila nalazi se sudbina nemačke automobilske industrije, koja ima snažan uticaj na stavove Berlina — a samim tim i na prioritete politike EU.

Problem je što Kina već drži monopol nad lancem nabavke kritičnih sirovina i proizvodnjom baterija, što njenim proizvođačima omogućava da proizvode baterije jeftino i u velikim količinama.

Švedska kompanija Northvolt nekada je viđena kao najbolja nada Evrope, ali njen pad doveo je do toga da nemačka automobilska industrija postane još zavisnija od kineskih dobavljača. Rio Tinto tvrdi da rudnik u Jadru neće predstavljati iste ekološke rizike kao neki drugi rudnici, jer će koristiti suvu metodu skladištenja otpada, a ne tečnu.

Direktor projekta Jadar, Čad Bluet, kaže: „Naš otpad je čvrst poput cigle. Ne može se sprati, ne može se urušiti.“

Situacija sa nemačkim automobilskim proizvođačima podseća na njihove rane ulaske na kinesko tržište 1980-ih, kada su morali da osnivaju zajednička preduzeća i dele tehnologiju sa kineskim kompanijama. Za Mercedes-Benz, BMW i Volkswagen, kinesko tržište danas predstavlja najprofitabilnije tržište koje podržava njihove skupe fabrike i radnu snagu u Evropi.

Evropsko udruženje proizvođača automobila (ACEA) poručuje da nedostatak domaće eksploatacije sirovina u Evropi: „Čini domaću industriju zavisnom od drugih zemalja i spoljnih faktora za nabavku… ključno je da Evropska unija podrži razvoj evropskog lanca vrednosti za baterije.“

Međutim, obezbeđivanje sirovina je samo jedan deo slagalice. Nemački proizvođači automobila zaostaju za kineskim konkurentima u pogledu tehnologije i troškova, što ugrožava njihov udeo na tržištu i zaradu u Kini.

Pritisak se oseća i kod kuće: Audi je u martu najavio ukidanje 7.500 radnih mesta do 2029. godine u sklopu plana grupacije Volkswagen da smanji troškove i olakša prelazak na EV.

Iako projekti poput Jadra nisu presudni za uspeh evropskih proizvođača automobila, oni su test sposobnosti EU da se oslobodi kineske dominacije u okviru svoje strategije ekonomskog razdvajanja, piše Politico.

„Za Srbiju, dugogodišnjeg kandidata za članstvo u EU, ovaj sporazum predstavlja priliku da se približi Evropi i ubrza pregovore o pristupanju“, rekao je portparol Udruženja nemačke automobilske industrije (VDA).

Skandal sa dokumentarcem

Evropski parlament se u februaru uključio u kontroverzu, organizovanjem projekcije dokumentarnog filma „Ne u mojoj zemlji“, koji tvrdi da su lokalni otpor i nacionalni protesti protiv rudarenja litijuma u Srbiji rezultat neznanja ili ruske dezinformacije, piše Politico.

Projekciji u Briselu, kojoj je prisustvovalo 100 demonstranata, usledila je debata na kojoj su učestvovali poslanica Bentele, organizator protesta Matković, i predstavnica Rio Tinta za Srbiju Marijanti Babić. Film, koji je režirao Piter Tom Džons, direktor Instituta za održive metale i minerale pri univerzitetu KU Leuven, kritikovali su protivnici rudnika jer je, po njima, promovisao projekat i isključio kritičare.

Džons je odbacio te optužbe, tvrdeći da su protivnici projekta sami odbili da učestvuju u debati: „To je vrlo svesna strategija protivnika – da ne učestvuju, da izbegnu debate,“ rekao je za Politico.

U Belgiji je otvoreno pismo, koje su potpisali akademici, istraživači i studenti, pozvalo organizatore festivala Docville da otkažu prikazivanje filma, opisujući ga kao: „Portparola državne propagande i korporativnih interesa Rio Tinta.“

Zbog straha od protesta, prikazivanje na festivalu Docville je otkazano.

Istraživač Nik Folker iz organizacije MiningWatch Portugal istakao je da institut KU Leuven „ima više bilateralnih sporazuma sa rudarskim i litijumskim kompanijama, uključujući Rio Tinto“.

U odgovoru za Politico, KU Leuven i Džons su negirali da su sarađivali sa Rio Tintom ili primili sredstva za snimanje filma, tvrdeći da je projekat „u potpunosti finansiran od strane univerziteta“ i da „nijedna spoljna kompanija nije imala uticaja na njegov sadržaj.“

Rio Tinto je odbio da komentariše film za Politico.

Budućnost Srbije

Borba oko rudnika Jadar nije samo pitanje litijuma — već i pitanje ko ima pravo da definiše budućnost Srbije. Za mnoge građane, predstojeće odobrenje EU za projekat Rio Tinta deluje kao saučesništvo u sistemu u kojem profit ima prednost nad interesima građana, a ekološke brige se zanemaruju zarad geopolitičkih ciljeva. Srbija, koja vodi neujednačenu spoljnu politiku balansirajući između velikih sila, suočava se sa tenzijama kako unutar zemlje, tako i u odnosima sa spoljnim akterima, navodi Politiko.

EU sada vrši sve veći pritisak na Beograd da se jasnije uskladi sa evropskim interesima. Upozorenja o „resursnom klijentelizmu“ — gde se državni i korporativni interesi prepliću, dok se javnost isključuje iz procesa donošenja odluka — postaju sve glasnija.

„Iskreno verujem da je političko samoubistvo davati ovom projektu bilo kakvu podršku — za bilo koju političku frakciju, kako u Srbiji, tako i u Evropi. Nikada nisam videla projekat koji izaziva ovoliki stepen protivljenja“, rekla je Bojana Novaković.

Ambicije Srbije za članstvo u EU sada vise o koncu, dok EU istovremeno forsira svoje planove za obezbeđivanje sirovina. Bilo da Srbija postane rudarska kolonija ili ne, zemlju čeka još veći haos usred postojeće nestabilnosti.