Energetika uklonila sav ugalj pred početak radova na sanaciji pepelišta

Poslednje količine uglja, koji je ostao neiskorišćen tokom protekle grejne sezone, danas su odnete sa skladišta kragujevačke “Energetike”.

Na taj način su stvoreni uslovi da se pokrene naredni veliki projekat – sanacija pepelišta.

Ministarstvo zaštite životne sredine i konzorcijum koga predvodi „Bedem Enerdži Solušns“ d.o.o. potpisali su ugovor kojim će biti rešen problem deponije pepela na lokaciji „Energetike“ u Kragujevcu.

Na deponiji se nalazi oko 60.000 kubika pepela i šljake koje je deponovano više decenija, koji će biti odvaženi, a pepelište u potpunosti sanirano u skladu sa najstrožijim standardima u ovoj oblasti u skladu sa principima cirkularne ekonomije i zaštite životne sredine.

Ministarstvo je prihvatilo ponuđenu metodologiju izvođača na tenderu sa međunarodnim učešćem, koja podrazumeva upotrebu pepela kao jedne od sirovina tokom proizvodnje cementa.

Ukupna vrednost ugovora je oko tri miliona evra, a sredstva su obezbeđena u okviru finansijskog aranžmana sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj.

Važno je da je realizovan je ugovor kojim je EPS-u prodato približno 12.800 tona ovog energenta koji je važan za energetsku stabilnost države i ekološku situaviju u regionu.

Prodaja viška uglja je bila značajno rešenje kako bi se optimizovali resursi i sprečilo potencijalno propadanje ovog u današnje vreme izuzetno vrednog energenta.

Celokupna količina uglja iz “Energetika” je transportovana u Termoelektranu „Morava“ u Svilajncu. Ovaj transfer se odvijao postepeno u prethodnom periodu, i tako je osiguravao stabilno snabdevanje termoelektrane gorivom.

Prodaja uglja EPS-u donelo je značajne ekološke prednosti za Kragujevac, posebno za naselje Pivara. Prethodno skladištenje velike količine uglja na otvorenom dovodilo je do problema samozapaljenja i širenja neprijatnih mirisa u okolini. Ovom transakcijom, rešen je dugotrajan ekološki izazov, poboljšavajući kvalitet života građana.

Transakcija između „Energetike“ i EPS-a ilustruje širu strategiju diversifikacije energetskih izvora u Srbiji. Iako je ugalj i dalje značajan energent, posebno za termoelektrane, ovakve fleksibilne razmene ukazuju na spremnost sistema da se prilagodi promenljivim uslovima na tržištu energenata.

I pored toga što je ugalj kupljen kao rezervno gorivo, njegova neiskorišćenost tokom prethodne sezone ukazuje na stabilnost snabdevanja gasom. Ovo potencijalno opravdava postepeni prelazak na čistije izvore energije, u skladu sa globalnim trendovima i ekološkim normama