Osam namirnica koje bi mogle da nestanu zbog klimatskih promena

Da li biste mogli bez ovih osam namirnica?

Kako suše i ekstremni vremenski uslovi uništavaju useve, mogli biste uskoro primetiti posledice globalnog zagrevanja čim otvorite frižider.

Uticaj klimatskih promena

To je čudno pitanje, ali sve relevantnije. Kako temperature rastu, a ekstremni vremenski uslovi postaju uobičajeni, mnogi sistemi za proizvodnju hrane postaju ugroženi. S obzirom na taj trend, vredi se zapitati koje ćemo namirnice morati da konzumiramo ređe – ili da ih potpuno izbacimo.

„Generalno gledano, poljoprivreda je osetljiva. Nije kraj sveta – ali biće dovoljno ozbiljno da zaslužuje našu pažnju“, smatra Dejvid Lobel, zamenika direktora Centra za bezbednost hrane i životnu sredinu na Univerzitetu Stanford.

Jedan od ključnih faktora je ugljen-dioksid (CO₂). Biljke koriste ovaj gas za fotosintezu, što je navelo neke analitičare da tvrde kako više CO₂ zapravo pomaže poljoprivredi. Lobel se ne slaže – napominje da je CO₂ samo jedan od mnogih faktora, prenosi The Guardian.

„Postoji tačka kada dodatni CO₂ više ne pomaže“, kaže on.

Dostupnost vode, ekstremne temperaturne oscilacije i stres biljaka mogu imati veći negativan uticaj od koristi koje donosi CO₂.

Lobel već primećuje efekte klimatskih promena na neke useve. Na primer, podaci o prinosima kukuruza i pšenice pokazuju da ih promene klime već pogađaju.

Voće i orašasti plodovi su takođe pogođeni – drveću koje daje plodove potrebni su određeni „hladni sati“ tokom zime da bi moglo da rodi optimalno. Ako ne dostignu potreban broj hladnih dana, i prinos i kvalitet opadaju. To vodi do češćih skokova cena hrane.

Namirnice u kojima bi trebalo da uživate dok ih još ima dovoljno:

Kukuruz (i životinje koje ga jedu)

Manjak vode i više temperature loše utiču na kukuruz – porast temperature od samo jedan stepen celzijusa može smanjiti rast prinosa za sedam odsto.

To ne pogađa samo odeljak za povrće u supermarketu – većina američkog kukuruza koristi se za ishranu stoke, pa manji prinosi znače skuplje meso i manje mesa po osobi.

Lobel navodi da promene u ovoj industriji od 1,7 triliona dolara već uveliko traju. Jedna studija koju je koautor pokazuje da su farmeri poslednjih godina manje produktivni upravo zbog klimatskih promena.

Globalna proizvodnja kukuruza već je za oko četiri odsto manja nego što bi bila da nema globalnog zagrevanja.

Kafa

Povišene temperature i promena klime u tropskim krajevima podstiču širenje gljivice „kafene rđe“ i invazivnih vrsta. Povrh toga, teška suša u Brazilu ove godine podigla je cene u nebo. Analitičari predviđaju da bi proizvodnja kafe u Latinskoj Americi mogla da se preseli u Aziju ako se trend nastavi.

Ni Afrika nije pošteđena – očekuje se da će se broj regija pogodnih za uzgoj kafe smanjiti za 65 odsto do 100 odsto. Više temperature znače manji prinos i slabije biljke.

Čokolada

Prema studiji Međunarodnog centra za tropsku poljoprivredu (CIAT) iz 2011. godine, zrna kakaa postaće znatno ređa u narednim decenijama. Razlog: porast temperatura i manjak vode. U Gani i Obali Slonovače očekuje se rast temperature od najmanje dva stepena celzijusa do 2050. godine, što će povećati isparavanje iz drveća kakaa i smanjiti njihov prinos.

Iako kafa i čokolada nisu od suštinskog značaja za preživljavanje, stručnjaci veruju da njihove nestašice mogu podstaći svest o klimatskim promenama, jer ljudi emotivno reaguju na ideju da ostanu bez njih.

Plodovi mora

Klimatske promene povećavaju količinu CO₂ i u okeanima, što vodi ka zakiseljavanju vode. To ugrožava školjke i druge morske organizme – na primer, ljušture mladih ostriga postaju slabije.

Kiselost okeana porasla je za oko 25 odsto od početka industrijske revolucije.

Većina riba sporo se prilagođava ovim promenama, što povećava rizik od izumiranja vrsta. Neke vrste migriraju ka severu, ali to remeti lokalne ekosisteme.

Tropske ribe postaju podložnije parazitima, dok jastozi ugrožavaju sve druge vrste u svom novom staništu.

Javorov sirup

Vlažnije zime i suva leta dodatno opterećuju šećerni javor – drvo čiji se sok koristi za proizvodnju javorovog sirupa.

Potrebne su niske temperature kako bi se aktivirao protok soka. Sve toplije zime pomeraju sezonu berbe ranije – možda čak i za ceo mesec do kraja ovog veka.

USDA predviđa da će se proizvodnja preseliti severnije. U toplijim državama poput Pensilvanije, javori će verovatno izumreti.

„Drveće neće nestati u potpunosti“, kažu iz agencije i dodaju da će ih biti manje i biće pod većim stresom, što smanjuje dostupnost sirupa.

Pasulj

Pasulj je osnovna hrana za milione ljudi u Latinskoj Americi i Africi, ali bi mogao biti ozbiljno pogođen klimatskim promenama. Više temperature remete cvetanje i formiranje semena, smanjujući prinose za čak 25 odsto. Pored toga, ekstremne kiše i poplave mogu uništiti useve.

„Pasulj je jako osetljiv na klimu“, kaže Jarvis iz CIAT-a, dodajući da visoke temperature, posebno noću, značajno smanjuju njegovu produktivnost.

Trešnje

Trešnje, kao i drugo koštunjavo voće, zahtevaju hladne noći za uspešno cvetanje. Na zapadnoj obali SAD, gde se uzgaja većina slatkih trešanja, više temperature znače kasnije cvetanje i manji prinos.

Nepravilno hladno vreme takođe pravi štetu – u Mičigenu je 2012. godine zbog kasnog mraza uništeno čak 90 odsto roda trešanja.

Vino

Zbog klimatskih promena vino će verovatno poskupeti. Studija iz 2013. godine predviđa „velike geografske pomake“ u vinogradarstvu. Evropa, Australija, Severna Amerika i Južna Afrika trpe oscilacije u temperaturi i vlažnosti, što znači da će „idealno grožđe“ postati pokretna meta.

Australija bi mogla da izgubi 73 odsto pogodnog zemljišta za vinovu lozu do 2050, a Kalifornija 70 odsto.

Pitanje „terroir-a“ – specifičnog ukusa koji vino dobija iz tla i klime – takođe je ugroženo.

Grožđe voli toplotu, ali ne previše. Ekstremne temperature mogu izazvati „termalni šok“ i promeniti ukus vina. Dobra vest je da više šećera u grožđu znači jače vino – pa će vam možda trebati manje čaša za isti efekat.