Nova Ekonomija: Počinje carinski rat

Predsednik SAD Donald Tramp je u sredu uveo dodatne carine od 25 odsto na uvoz svih automobila u SAD koje će se primenjivati od 3. aprila. U pitanju je veliki udarac za proizvođače automobila: prošle godine, SAD su uvezle automobile u vrednosti od 219 milijardi dolara. Carine bi donele, ukoliko izvoz automobila ostane na istom nivou, više od 50 milijardi dolara prihoda američkom budžetu.

Pored carina na automobile, Tramp je najavio da će u maju početi primena carina na uvoz auto-delova u vrednosti od 192 milijarde dolara godišnje.

Iako SAD imaju razvijenu auto industriju, skoro 50 odsto automobila koji se prodaju dolazi iz uvoza. Najveći broj automobila uvozi se iz Meksika, Japana, Južne Koreje, Kanade i Nemačke. Neće svi proizvođači biti podjednako pogođeni: Meksiko, Kanada i Južna Koreja imaju potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, pa će se carina od 25 odsto primenjivati samo na delove koji nisu poreklom iz SAD.

Odnosno, ukoliko se 50 odsto delova automobila koji se finalizuje u Meksiku proizvodi u SAD, carina će biti samo 12,5 odsto od vrednosti.

Što se evropskih proizvođača tiče, oni će, pored trenutne carine od 2,5 odsto, morati da plaćaju dodatnih 25 odsto, bez mogućnosti „prebijanja“.

Istine radi, treba pomenuti i da je EU bila „nefer“ u trgovini automobilima sa SAD, pošto su američki automobili imali carinu od 10 odsto u EU, dok su SAD opterećivale uvoz evropskih automobila sa svega 2,5 odsto.

Američko tržište automobila je ogromno, na njemu se godišnje proda 16 miliona automobila uz prosečnu cenu od 50.000 dolara po vozilu. Iz Meksika se uvoze automobili u vrednosti oko 50 milijardi dolara, iz Japana 41 milijardu, Južne Koreje 38 milijardi, Kanade 24 milijardi, Nemačke 26 milijardi, Velike Britanije 10 milijardi, Slovačke šest milijardi, Italije i Švedske po četiri milijarde, Austrije i Mađarske nešto ispod dve milijarde.

Amerikanci imaju razloga za „brigu“ jer poslednjih godina naglo raste uvoz automobila: od 2020. godine, vrednost uvoza automobila porasla je za 50,6 odsto.

Sa te strane, Trampova odluka o uvođenju visokih carina ima više nego jasnu ekonomsku logiku, posebno kada se uzme u obzir da je izvoz američkih automobila vredan svega 60 milijardi dolara, odnosno, da je deficit u razmeni automobila oko 160 milijardi dolara godišnje.

Carine na uvoz automobila nisu nikakvo veliko iznenađenje, one su najavljivane još u kampanji, a Tramp je to ponovio i kada je stupio na dužnost predsednika.
Ipak, utisak je da su mnogi očekivali da će Amerikanci od toga odustati, pošto su očekivali da će Tramp napraviti neki „dil“ u međuvremenu.

Evropska unija dočekuje uvođenje carina u najnezgodnijem mogućem trenutku, iako će druge države biti mnogo više pogođene. Autoindustija, posebno u Nemačkoj, i bez američkih carina je u velikoj krizi pre svega usled zahteva „zelene tranzicije“, gde se od proizvođača automobila zahteva da u narednih 10 godina potpuno obustave proizvodnju automobila na fosilna goriva.

Iako će nominalno najviše biti pogođena Nemačka, dodata vrednost proizvodnje automobila i delova u zemlji čini svega 0,4 odsto BDP te države. Mnogo više će biti oštećena Slovačka, gde je domaća dodata vrednost skoro 1 odsto BDP, a vrednost izvoza (uključujući i uvoznu komponentu) je čak 4,5 odsto BDP-a.

Mađarska i Švedska u izvozu vozila u SAD imaju oko 0,4 odsto dodate vrednosti BDP-a.

Srbija će takođe imati indirektne posledice, pošto izvoz delova za autoindustriju čini značajan deo našeg izvoza u EU. Mi već imamo primetan pad izvoza u Nemačku i Italiju, upravo zbog usporavanja autoindustije u tim državama. Sa novim američkim carinama, naš izvoz će pretrpeti dodatni udarac.

Evropa priprema odgovor

Pokušaj evropskog komesara Mareka Šefcovića da prošle nedelje ispregovara neke ustupke u Vašingtonu završio se neuspehom.

Uskoro možemo očekivati da će EU „uzvratiti“ udarac uvođenjem carina za određene američke proizvode. Tu se često pominjalo da će, kao i za vreme prvog Trampovog mandata, na udaru biti određeni artikli koji se proizvode u državama koje glasaju za republikance, kao što je američki burbon ili motocikli Harlej-Dejvison.

Pitanje je šta će od toga biti, jer je Tramp zapretio da će na takve mere EU odgovoriti carinama od 200 odsto na uvoz sireva i vina iz Evrope, što je odmah izazvalo paniku u kod francuske vlade, koja je najveći izvoznik tih artikala u SAD.

Trgovinski rat se (još uvek) može izbeći

Moguće je da će u narednih mesec-dva doći do određenih kompromisa, pa će SAD odustati od uvođenja tih carina. Izvesno je da će Tramp tražiti više nego opipljive ustupke trgovinskih partnera. EU je, koliko je poznato, ponudila da „izjednači“ carine za američke automobile, odnosno da ih sa 10 odsto smanji na 2,5 odsto, samo to očigledno nije „delovalo“.

Iako je na izgled Evropska Unija najmanje pogođena carinama od ostalih američkih partnera, trenutak u kome se uvode je više nego nezgodan. Pored strukturne krize evropske autoindustrije, EU ima problem kako da parira više nego izvesnom američkom povlačenju iz Ukrajine.

Plan Evropske komisije za drastično povećanje izdvajanja za potrebe odbrane preti da se pretvori u fijasko, jer velike države na jugu Evrope su prezadužene i nisu voljne da se dodatno zaduže, posebno ne nauštrb socijalnih davanja.

Sa druge strane, zemlje sa severa ne pokazuju ni najmanji entuzijazam za izdavanje zajedničkih evroobveznica, čime bi preuzele deo odgovornosti za vraćanje dugova prezaduženih država (Francuske, Italije i Španije, pre svega).
EU mora da nekako odgovori na američke carine određenim kontramerama; izvesno je da će trgovinski rat uticati na smanjivanje privrednog rasta, a samim tim i na niže prihode država, u trenutku kada žele da značajno povećaju izdvajanje za odbranu i podršku Ukrajini.