EBRD uložila 500 miliona evra za ubrzanje zelene tranzicije u Srbiji

Zapadni Balkan je jedno od ključnih tržišta za EBRD i naš fokus je na sektorima koji mogu podstaći dugoročni ekonomski rast i razvoj. Samo u prethodnoj godini na Zapadnom Balkanu je uloženo 1,6 milijardi evra kroz 116 projekata. Veliki deo investicija bio je usmeren na Srbiju, konkretno 807 miliona evra kroz 37 projekata u različitim sektorima privrede, čime je EBRD nastavila da širi svoje prisustvo u zemlji. Gotovo 500 miliona evra od tih ulaganja imalo je za cilj ubrzanje zelene tranzicije u Srbiji, sa posebnim naglaskom na projekte obnovljive energije, dekarbonizaciju sistema daljinskog grejanja i unapređenje ekološke infrastrukture. Pored toga, nastavljen je fokus na jačanje konkurentnosti privatnog sektora, kroz investicije, ali i kroz savetodavnu podršku.

Ovako Jelena Čeperković, zamenik direktora Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Srbiju, opisuje prioritetne sektore za investiranje u našoj zemlji i regionu u prethodnoj godini. U razgovoru za Biznis.rs ona govori o ključnim strateškim ciljevima EBRD za naredni period, najvećim projektima koji se trenutno sprovode u Srbiji i njihovim efektima na lokalnu ekonomiju, kao i planovima u vezi sa podrškom unapređenju energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

Koji su ključni strateški ciljevi EBRD-a u Srbiji za naredni period?

– Naša aktuelna petogodišnja strategija za Srbiju (2023-2028) postavlja jasan pravac za naše delovanje, sa ciljem da se doprinese ekonomskom uspehu zemlje i njenom približavanju Evropskoj uniji. Tranzicija ka zelenoj ekonomiji, jačanje kapaciteta privatnog sektora i njegovog pristupa finansiranju, kao i finansiranje održive infrastrukture i projekata regionalne povezanosti nastaviće da budu ključni prioriteti u narednom periodu.

Koji su najveći projekti koje trenutno sprovodite u Srbiji i kakvi su njihovi efekti na lokalnu ekonomiju?

– Trenutno radimo na implementaciji velikog broja zelenih investicija u Srbiji, a izdvojiću nekoliko nedavno pokrenutih, poput izgradnje solarne termoelektrane sa sezonskim toplotnim skladištem u Novom Sadu, u vrednosti od 105 miliona evra. Ovaj izuzetno inovativan projekat će osigurati zelenu energiju za gradsko daljinsko grejanje, smanjiti zagađenje vazduha, i obezbediti značajne uštede toplotne energije, kao i dodatni balansni kapacitet za elektroenergetski sistem.

Dekarbonizaciju sistema daljinskog grejanja, koji su u Srbiji skoro pa isključivo bazirani na upotrebi fosilnih goriva, podržavamo i kroz program od 30 miliona evra namenjen uvođenju najsavremenijih tehnologija u deset opština širom zemlje, uključujući solarno-termalne sisteme, toplotne pumpe, korišćenje otpadne toplote iz grada i industrije, kao i geotermalnu energiju.

U oblasti obnovljivih izvora energije u toku je implementacija vetroparka Pupin, prvog projekta izgrađenog u okviru prve faze aukcija za solarne i vetroelektrane, koji je EBRD podržala finansiranjem od 45 miliona evra. Takođe, uskoro će početi i rekonstrukcija i povećanje kapaciteta Vlasinskih hidroelektrana, među najstarijim u sistemu EPS-a.

U transportnom sektoru podržavamo niz značajnih projekata, od kojih je svakako najveći rekonstrukcija i modernizacija 230 km duge deonice Beograd-Niš železničkog Koridora 10, jednog od panevropskih koridora koji povezuju centralnu Evropu sa Solunom. Ovu investiciju podržavamo u saradnji sa EU i Evropskom investicionom bankom kroz finansjski paket od ukupno 2,2 milijarde evra.

Kako ocenjujete napredak Srbije i celog regiona u implementaciji zelenih i održivih projekata, i šta vidite kao najveće prepreke?

– Napredak Srbije i celog Balkanskog regiona u implementaciji zelenih i održivih projekata je očigledan, ali se i dalje suočava sa brojnim izazovima. Iako je svest o važnosti zaštite životne sredine i održivog razvoja u poslednjim godinama porasla, implementacija ostaje sporija nego što je potrebno za postizanje ambicioznih ciljeva EU u pogledu zelene tranzicije. Zavisnost od lignita i drugih fosilnih goriva ostaje glavni izazov – napredak u uvođenju obnovljivih izvora energije postoji, ali oni i dalje čine mali deo ukupne energetske proizvodnje. Intenzitet potrošnje energije u Srbiji, koji se meri količinom energije potrebnom za proizvodnju jedinice BDP-a, u poslednjoj deceniji je u opadanju, ali i dalje je tri puta veći nego u EU, što ukazuje na ogroman prostor za poboljšanja.

Potrebno je više inicijativa za unapređenje energetske efikasnosti, posebno u proizvodnom i stambenom sektoru, kako bi se postigla veća ušteda energije i smanjile emisije. Neophodno je i da privatni sektor bude aktivnije uključen u finansiranje zelenih projekata, što zahteva uspostavljanje povoljnog regulatornog okvira i infrastrukturne promene. Dekarbonizacija sistema daljinskog grejanja, kao i unapređenje komunalne infrastrukture kako bi se povećala otpornost na klimatske promene i prilagođavanje novim izazovima, takođe je od suštinske važnosti za održivi razvoj. Dakle, na ovom putu je potrebno obezbediti veća ulaganja, ubrzati implementaciju ekoloških politika i osigurati sveobuhvatan pristup koji uključuje sve sektore društva.

Vrednost projekata EBRD u Srbiji premašila tri milijarde evra

Srbija je postala članica EBRD 2001. godine. Kako biste opisali dosadašnju saradnju? Koliko projekata je do sada podržano?

– Srbija ostaje jedno od najvažnijih tržišta EBRD, gde smo do danas podržali 372 projekta sa skoro 10 milijardi evra, većinom u privatnom sektoru. Prethodnu godinu završili smo sa rekordnim brojem novih investicija, ali i sa aktivnim portfolijom koji po prvi put prevazilazi tri milijarde evra, sa posebnim fokusom na finansiranje usmereno ka zelenoj tranziciji. Rast naših aktivnosti vidljiv je i kroz širenje prisustva na terenu, a naš regionalni centar u Beogradu sada broji više od 70 stručnjaka, što odražava posvećenost daljem razvoju saradnje.

Planirate li dodatna ulaganja u infrastrukturu?

– Ulaganja u održivu infrastrukturu su u srži našeg mandata. U narednom periodu nastavićemo sa investicijama u transportni sektor, prevashodno kroz podršku tranziciji sa drumskog na železnički saobraćaj, kako kroz ulaganja tako i kroz savetodavnu podršku za sektorske reforme. Osim toga, nastavlja se fokus na projekte u oblasti ekološke infrastrukture, gde bih pre svega istakla nacionalni program upravljanja čvrstim otpadom za koji smo, u saradnji sa Francuskom agencijom za razvoj, obezbedili 300 miliona evra za finansiranje sedam regionalnih sistema.

Osim ovog programa, EBRD finansira i izuzetno značajno javno-privatno partnerstvo za upravljanje otpadom u Beogradu, u okviru kojeg je, između ostalog, izgrađeno postrojenje za energetsko korišćenje otpada i koje će obezbeđivati struju za pet odsto, kao i toplotnu energiju za grejanje 10 odsto domaćinstava u glavnom gradu.

Kakvi su planovi u vezi sa podrškom projektima energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije u Srbiji?

– Naše ambicije u ovim sektorima su velike, shodno potrebama. Trenutno je u toku priprema nekoliko velikih nacionalnih programa za unapređenje energetske efikasnosti u javnim i stambenim zgradama, kao i programa unapređenja kvaliteta vazduha u nekoliko gradova širom zemlje. Izdvojila bih takozvani Javni ESCO projekat koji ima za cilj poboljšanje energetske efikasnosti u stambenim zgradama, uglavnom u višespratnicama koje su povezane sa sistemima daljinskog grejanja, kao i prelazak na obračun na osnovu stvarne potrošnje. U planu je finansijska podršku do 50 miliona evra, uz dodatnih 12,5 miliona evra u donacijama, a očekujemo da će projekat doneti značajne uštede energije od najmanje 81.000 MWh, uz smanjenje emisije CO2 za 20.000 tona godišnje.

Takođe, nastavljamo sa implementacijom i daljim razvojem transformativnih projekata u sektoru daljinskog grejanja širom zemlje, kako bi se podstakla njegova dekarbonizacija. Naravno, u planu je bliska saradnja sa privatnim i javnim sektorom kako bismo dalje podržali projekte proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. EBRD pruža podršku Srbiji u implementaciji trogodišnjeg plana za aukcije obnovljivih izvora energije, što uključuje 1.300 MW kapaciteta za vetar i solarnu energiju. Ove aukcije su od ključne važnosti za ubrzavanje zelene tranzicije, jer omogućavaju privlačenje novih investicija, smanjenje emisija, čime se doprinosi izgradnji održivijeg energetskog sektora, a time i ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.

Autor: Marko Andrejić