Srbiji se u 2026. godini prognozira rast BDP-a od 3,2 odsto, što je drugi najbolji rezultat u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE), odmah iza Poljske, ali strane konsultantske kuće upozoravaju da visoka ekonomska cena te ekspanzije, ostavljena u nasleđe novoj vlasti, čini srpsku privredu samo prividno stabilnom i trenutno najslabijom karikom u regionu CIE, navedeno je u godišnjoj ediciji "Biznis top 2025/26", u izdanju ekonomskog mesečnika "Biznis i finansije".
Kako je precizirano, strani analitičari upozoravaju da se model na kome je prethodna vlada projektovala privredni rast u Srbiji previše oslanja na javnu potrošnju i projekat specijalizobane svetske izložbe "Expo 2027", što, smatraju, prevazilazi domaće kapacitete i produbljuje strukturne probleme ekonomije.
Najveća slabost dosadašnje ekonomske politike oličena je u funkcionisanju privrede na "dva koloseka" zbog izrazite nadmoći stranog kapitala nad domaćim, posebno nemačkog i kineskog, navedeno je u ediciji.
Dok domaća preduzeća najviše zavise od ekonomskih kretanja u evrozoni, Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom preti da poveća spoljnotrgovinski deficit uvozom skupe tehnologije za jeftine sirovine.
Dodatno, zbog manjka radne snage plate u Srbiji su se izjednačile sa onima u Bugarskoj i Rumuniji, dok troškovi fluktuacije radnika gutaju profit.
Međutim, ključni test za privlačenje budućih ulaganja biće, kako je navedeno, smirivanje napetosti u društvu, stabilizacija institucija i vraćanje pravne sigurnosti nakon tenzija koje su pratile vanredne parlamentarne izbore i smenu vlasti, ocenili su strani analitičari.
Ekonomski stručnjaci u Srbiji istakli su da se domaći izvoznici suočavaju sa ozbiljnim problemima u korišćenju sporazuma o slobodnoj trgovini, prvenstveno zbog narastajućeg protekcionizma, necarinskih barijera i nedostatka praktičnih uputstava za daleka tržišta poput Kine, Japana ili UAE.
Privrednici neće moći sami da reše ova i druga ograničenja bez većeg angažovanja države u pregovorima o spoljnoj trgovini, piše časopis "Biznis i finansije".
Ukazano je da na krizu iza prividne stabilnosti ukazuje i tržište radne snage u Srbiji.
Iako je nezaposlenost pala na 7,2 odsto u drugom kvartalu 2026. godine, uporedo je pao i broj zaposlenih, dok je skoro 62.000 ljudi napustilo tržište rada za samo godinu dana.
Nezaposlenost se ne smanjuje zbog masovnog otvaranja novih radnih mesta, već i zbog emigracije stanovništva, penzionisanja i odustajanja od traženja posla.
Dodatno, dosadašnji model investicija oko saobraćajnih koridora pretvorio je Beograd i Novi Sad u demografske "usisivače", a veliki deo unutrašnjosti zemlje u pustinju po pitanju naseljenosti i rada.
Iako je stopa nezaposlenosti u Srbiji na istorijskom minimumu nakon 25 godina tranzicije, navedeno je da je veliki broj zvanično zaposlenih zarobljen u nesigurnim poslovima i izložen stalnom strahu od otkaza, zaključuje se u ediciji.
Suprotno finansijskom sektoru koji i u 2026. godini beleži rekordne rezultate, realna privreda suočava sa ozbiljnom krizom i dubokom polarizacijom na tržištu, pokazala je sektorske analize u ediciji "Biznis top 2025/26".
Energetika je najveća slabost srpske ekonomije sa padom proizvodnje od 4,8 odsto u tekućoj godini i gubitkom od skoro 270 miliona evra na izvozu struje, dok rudarstvo beleži stabilan rast i povećanje izvoza skoro za trećinu.
Kriza najviše pogađa domaća mala i srednja preduzeća koja ne mogu da pariraju velikim kompanijama, naročito stranim.
Dodaje se da je najteža situacija u metalopreradi, gde je zbog usporavanja evropske tražnje i nagomilanih zaliha za samo dve godine ugašeno čak 260 preduzeća.
Ukazano je i da, dok je ostatak privrede u protekloj deceniji kumulativno porastao za skoro 40 odsto, poljoprivreda beleži pad bruto dodate vrednosti i smanjenje udela u BDP-u na 3,7 odsto, što zbog urušavanja sirovinske baze preti da povuče za sobom i prerađivače hrane i dodatno poskupi cene namirnica.
Godišnja edicija "Biznis top 2025/26." objavljuje rang-liste 150 najvećih srpskih preduzeća po dobiti i prihodima za 2025. godinu, uz regionalni pregled po okruzima na osnovu podataka Agencije za privredne registre.
Publikacija obuhvata i makroekonomske analize globalnog i domaćeg tržišta, kao i analizu poslovanja 15 vodećih sektora u BDP-u Srbije.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.