Nema jasnog pobednika, pokazuju izlazne ankete. Moglo bi proći i nekoliko nedelja pre nego što Benjamin Netanjahu ili neko od njegovih protivnika bude proglašen za novog premijera.
Možda će čak biti potrebni i novi izbori.
Razlog tome je što Izraelci glasaju za stranke, a ne za pojedinačne kandidate.
Po izlaznim anketama, nijedna od glavnih stranaka nije ni blizu većine od 61 poslaničkog mesta u izraelskom parlamentu, Knesetu. Stoga će budući premijer morati da sastavi koaliciju.
Ankete pokazuju da je blok oko Netanjahua osvojio 50 mesta, dok je opozicija, predvođena penzionisanim generalom Gadijem Ajzenkotom, osvojila 52–53 mesta.
Na kraju, obe strane bi mogle ostati ispod praga od 61 mesta, što znači da bi u narednim mesecima mogli biti održani novi izbori, dok bi Netanjahuova vlada nastavila da obavlja dužnost kao prelazna vlada.
Arapske stranke su, po izlaznim anketama, osvojile 17–18 mesta. Njihov dobar rezultat mogao bi im omogućiti da odluče ko će biti novi premijer, ali oba politička bloka su do sada odbijala da uđu u savez s njima.
Ubrzo po zatvaranju birališta tri glavne izraelske televizijske stanice objavile su rezultate izlaznih anketa s procenama broja mesta koje je osvojila svaka stranka.
Izlazne ankete obično daju dobar uvid u to kako su građani glasali. Ipak, one mogu varirati i ne moraju se poklopiti sa zvaničnim rezultatima, koji će biti objavljeni narednih dana.
Ako, kao što se očekuje, nijedna koalicija ne ostvari jasnu pobedu, uslediće nedelje intenzivnih pregovora među stranačkim liderima, koji će pokušati da obezbede 61 poslaničko mesto.
Predsednik Izraela Isak Hercog, čija je uloga uglavnom ceremonijalna, posle izbora će obaviti konsultacije sa svim liderima stranaka, a zatim će od kandidata za koga proceni da ima najveće šanse da formira vladu zatražiti da to i učini. Ako taj kandidat ne uspe da obezbedi većinu u roku od najviše šest nedelja, prilika bi mogla biti pružena drugima.
Ovaj proces daje nesrazmerno veliku moć manjim strankama koje često mogu da obezbede presudnu prevagu. Lideri većih stranaka ih obično pridobijaju obećanjima o ministarskim mestima, budžetskim sredstvima ili sprovođenju određenih politika.
Teoretski, ishod ovih izbora mogle bi da odrede stranke koje predvode Arapi.
I Netanjahu i Ajzenkot su do sada isključili mogućnost bilo kakvog partnerstva s njima. Međutim, te stranke bi mogle da omoguće Ajzenkotu formiranje manjinske vlade tako što bi ga podržale izvan koalicije, ili čak jednostavnim uzdržavanjem od glasanja u Knesetu prilikom izbora nove vlade.
Ako posle svih pregovora niko ne uspe da obezbedi većinu, novi izbori biće održani u narednih nekoliko meseci, pošto bi se ceo proces ponovio.
Netanjahuova vlada bi nastavila da obavlja dužnost u tehničkom mandatu, tako da funkcionisanje javnih službi ne bi bilo ugroženo. Ipak, takva vlada ne bi imala ovlašćenja za sprovođenje značajnih promena u politici.
Čak ni novi izbori možda neće dovesti do razrešenja situacije.
Poslednji parlamentarni izbori u Izraelu, održani u novembru 2022. godine, bili su peti izbori u prethodnom periodu od tri i po godine.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.