Juronjuz: Politički zemljotres u Srbiji

Pobeda Studentske liste na parlamentarnim izborima nije samo promena vlasti, nego slom političkog poretka koji je definisao Srbiju od 2012. godine, piše danas briselski portal Juronjuz, ocenjujući da će rezultat izbora gotovo sigurno biti upamćen kao jedna od najvećih političkih prekretnica u novijoj istoriji zemlje.

Na razmere „političkog zemljotresa“ u Srbiji ukazuje činjenica da nijedna druga veća partija nije ušla u parlament, kao i rezultati partija nacionalnih manjina, piše portal, dodajući da političke promene već imaju i evropsku dimenziju.

„Ovo nije samo promena vlasti. Ovo je kolaps političkog poretka koji je definisao Srbiju od 2012. godine“, ocenjuje Juronjuz, podsetivši da je Studentska lista osvojila ubedljivu pobedu i apsolutnu većinu u parlamentu, a da Srpska napredna stranka posle gotovo 14 godina prelazi u opoziciju.

U tekstu pod naslovom „Politički zemljotres u Srbiji: Kraj Vučićeve ere i uspon studentske liste“, portal piše da su Aleksandar Vučić i njegova SNS od dolaska na vlast imali gotovo potpunu dominaciju nad političkim životom u Srbiji, a da su opozicione stranke tokom više od decenije u više navrata bezuspešno pokušavale da sruše tu dominaciju.

„Paradoks ovog političkog zemljotresa je u tome što SNS nije porazila tradicionalna opozicija. Porazili su je studenti“, navodi Juronjuz, ocenjujući da u tome leži pravi značaj ovih izbora.

„Tradicionalna opozicija je praktično nestala iz parlamenta. Stranke manjina, koje su nekada činile deo strukture političke podrške Vučiću, izgubile su uticaj. SNS je potisnut u opoziciju nakon gotovo 14 godina neprekidne dominacije“, piše portal.

Studentska lista se, dodaje se u tekstu, transformisala iz pokreta u dominantnu političku snagu u zemlji i pretvorila ono što je počelo kao društvena pobuna u izborni legitimitet, direktno razbivši politički monopol Aleksandra Vučića.

„Stoga ovaj rezultat treba razumeti kao referendum o 14-godišnjoj vladavini SNS“, ocenjuje portal, dodajući da veliki deo biračkog tela očigledno nije glasao za određenu grupu kandidata ili program, nego protiv modela vladavine koji je „postao sinonim za personalizovanu politiku, snažnu koncetraciju moći, političku kontrolu nad institucijama i medijima i duboku društvenu polarizaciju“.

Juronjuz piše da je studentski pokret uspeo da objedini različite vidove nezadovoljstva, od zahteva za institucionalnom odgovornošću i vladavinom prava do šireg poziva za političke promene.

Činjenica da nijedna druga partija nije prešla izborni cenzus od tri odsto čini ovaj rezultat „još dramatičnijim“.

„Tradicionalni stranački pejzaž Srbije praktično je nestao između dve dominantne političke snage: Studentske liste i SNS. Ovo je još jedan pokazatelj razmera tog zemljotresa“, navodi Juronjuz.

Jednako važan signal, dodaje portal, dolazi od zajednica etničkih manjina u Srbiji.

Skoro deceniju i po, većina manjinskih političkih stranaka bila je među Vučićevim najpouzdanijim političkim saveznicima, a glavni izuzetak predstavljao je albanski politički blok, koji nikada nije postao deo njegove vladajuće koalicije.

„Međutim, ovi izbori ukazuju na to da je čak i ova tradicionalna politička mapa ozbiljno poremećena“, navodi Juronjuz, ukazujući da je Savez vojvođanskih Mađara, dugogodišnji politički partner SNS, osvojio samo tri od pet poslaničkih mandata koje je potencijalno mogao da obezbedi.

Juronjuz ocenjuje da to ukazuje na značajnu promenu u političkom raspoloženju unutar mađarske zajednice u Vojvodini i sugeriše da je značajan deo mađarskih glasača možda podržao „Studentsku listu“ umesto Vučićevog tradicionalnog saveznika.

Sličan signal stigao je i od bošnjačke zajednice, jer će u parlament ući samo dva bošnjačka predstavnika – jedan iz političke grupacije koja je ranije sarađivala sa Vučićem, a drugi iz pokreta koji je tradicionalno ostajao u opoziciji.

„I ovde je dosadašnji obrazac političke lojalnosti ozbiljno poremećen“, ocenjuje Juronjuz i dodaje da će dva poslanika imati i albanska koalicija, koja nikada nije sarađivala sa Vučićevom vladom.

Razmere političke promene su se ogledale i u prvim reakcijama međunarodne zajednice, navodi ovaj briselski medij, dodajući da čestitke najviših zvaničnika EU, Antonija Košte, Ursule fon der Lajen i Marte Kos, „nose značajnu političku težinu“ i šalju važan signal da se pobeda Studentske liste smatra kao mogući početak novog političkog poglavlja u odnosima Srbije i EU.

Reakcija mađarskog premijera Petera Mađara je „posebno simbolična“, a nova politička realnost u Srbiji bi mogla da ima posledice ne samo po odnose Beograda i Budimpešte, nego i po širi politički balans u regionu.

„Drugim rečima, izborni rezultat je već prevazišao okvire isključivo unutrašnjeg srpskog pitanja. On je poprimio jasnu evropsku dimenziju“, ocenjuje Juronjuz.

Portal navodi da se Studentska lista sada suočava sa mnogo težim zadatkom transformacije protestnog pokreta u funkcionalnu političku strukturu i da će morati da formira vladu, obnovi institucije, uspostavi sopstvene političke strukture i formuliše politike u oblastima ekonomije, spoljne politike, procesa evropskih integracija, socijalne politike i vladavine prava.

„Njena pobeda je istorijska. Ali istorijske pobede često označavaju početak najteže faze“, navodi Juronjuz.

S druge strane, portal piše da je za SNS ovo mnogo više od gubitka vlasti i da će prvi put od 2012. ova partija morati da funkcioniše bez kontrole nad državnim aparatom.

„Biće to prvi pravi test snage SNS kao političke organizacije u trenutku kada više ne kontroliše izvršnu vlast, a Aleksandar Vučić više nije u središtu vlasti“, ocenjuje Juronjuz.