Nedovoljno finansiranje, manjak mesta na osnovnim i postdiplomskim studijama, nagli pad broja nastavnika u odnosu na broj studenata i osiromašenje studenata konkretne su realnosti koje, uz nedostatak državnih investicija, pokazuju utemeljenost sadašnje studentske pobune u Francuskoj, piše francuski portal Medijapar (Mediapart).
Nedostatak mesta na univerzitetima jedan je od glavnih uzroka studentske mobilizacije koja je krenula stopama srednjoškolaca od kraja septembra u Francuskoj. Među deset hitnih mera koje su predložile organizacije srednjoškolaca i univerziteta je stvaranje 250.000 mesta za studente u visokom obrazovanju.
Traže da svedočanstvo srednje škole garantuje pristup osnovnim studijama, a da diploma s tih studija garantuje pristup master studijama. To je zasad daleko od prakse.
Ministarstvo visokog obrazovanja priznaje da se univerzitet suočava sa značajnim pritiskom za povećanje broja studenata.
Ta situacija zbog koje mnogi mladi nemaju mogućnost nastavka studiranja, posledica je činjenice da širenje visokog obrazovanja nije praćeno neophodnim resursima. Za 65 godina broj studenata upisanih u visoko obrazovanje u Francuskoj se desetostruko povećao: sa 300.000 1960. godine, na tri miliona danas.
Kako navode stručnjaci, od 1980-ih povećanje resursa univerziteta potrebnih za to je bilo proporcionalno „manje od masovnog povećanja broja studenata“.
Ekonomista Toma Piketi (Thomas Piketty) je izračunao da je od dolaska Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) na mesto predsednika Francuske 2017. godine, budžet po studentu u visokom obrazovanju smanjen za 20 odsto.
Univerziteti stoga moraju da pronalaze alternativne izvore finansiranja, dok im troškovi naglo rastu zbog povećanja plata nastavnika povezanih sa radnim stažem i prenosa odgovornosti što država ne nadoknađuje.
Pored ograničavanja kapaciteta za studente, budžetska kriza dovodi do zamrzavanja zapošljavanja i odlaganja renoviranja zgrada što sve osuđuje sadašnji studentski pokret, kao i siromašenje studenata.
Studija studentskog saveza UNEF u avgustu 2026. godine pokazala je da su troškovi studentskog života porasli za više od 35 odsto od 2017. godine, prvenstveno zbog poskupljenja smeštaja, prevoza i hrane.
Anketa Studentskog saveza utvrdila je da 20 odsto studenata teško sastavlja kraj s krajem, a 23 odsto iz finansijskih razloga štedi na hrani.
Druga studija je pokazala da je više od polovine studenata imalo plaćeni posao koji nije povezan sa njihovim studijama.
Studenti traže rešenje putem dodele stipendija umesto dodatnog rada, otvaranje novih radnih mesta za univerzitetske profesore i renoviranje zgrada.
Protesti studenata i srednjoškolaca najavljeni su za sutra i u četvrtak, 29. oktobra, pre velikog skupa 5. novembra na poziv sindikata.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.