Ekstremne vrućine su ovog leta odnele više od 50.000 života u Evropi, a gotovo dve trećine tih smrtnih slučajeva se smatra da su posledica klimatskih promena, pokazuje nova studija.
U recenziranoj studiji objavljenoj u časopisu Nejčer helt (Nature health) analizirani su smrtni slučajevi povezani s vrućinom u 854 grada u 30 evropskih zemalja tokom toplotnih talasa u junu, julu i avgustu.
Prema rezultatima istraživanja, 50.391 osoba preminula zbog visokih temperatura, od kojih je 32.619 umrlo zbog posledica dodatnog zagrevanja uzrokovanog sagorevanjem uglja, nafte i gasa.
To je za 71 odsto više nego prethodnog leta sa najvećim brojem žrtava, 2022. godine, kada je od vrućina stradalo 29.480 ljudi, prema podacima istih istraživača.
Autori studije napominju da je broj smrtnih slučajeva ovog leta i viši, jer nisu obuhvaćeni toplotni talasi u maju i jer su analizirani samo podaci u ova 854 grada, u kojima živi oko 40 odsto evropske populacije.
Oko jedne trećine smrtnih slučajeva dogodila se od 17. juna do 1. jula, kada su temperature bile za 5,3 stepena iznad uobičajenih vrednosti.
„U velikom delu zapadne i severne Evrope, naša infrastruktura jednostavno nije projektovana da izdrži temperature kakve sada viđamo, a koje su posledica zagrevanja izazvanog ljudskim aktivnostima“, rekla je glavna autorka studije Kler Barns, klimatolog sa Imperijal koledža u Londonu.
Ona je navela da su temperature u pojedinim evropskim gradovima ovog leta bile čak 12 stepeni iznad proseka.
Najveći broj smrtnih slučajeva zabeležen je u Italiji, Francuskoj, Španiji i Nemačkoj, navodi se u studiji.
Više od polovine ljudi je starije od 85 godina, ali više od 800 njih je starosti između 20 i 44 godine.
Barns je istakla da se Evropa zagreva vrže od drugih kontinenata i da je sada za 2,5 stepena toplija u odnosu na predindustrijski period.
„Samo to osnovno zagrevanje uzrokovano ljudskim aktivnostima, prvenstveno sagorevanjem fosilnih goriva, dovodi do porasta temperatura, što možda zvuči kao mala vrednost. Međutim, za mnoge ljude, upravo tih dodatnih dva i po stepena Celzijusa čine razliku između neprijatnih uslova i onih koji su opasni, pa čak i potencijalno smrtonosni“, rekla je Barns.
U istraživanju je primenjena ustaljena i prihvaćena naučna metodologija kako bi se utvrdilo koliki je udeo od 50.000 smrtnih slučajeva uzrokovan prirodnim letnjim vrućinama, a koliki je posledica uticaja gasova s efektom staklene bašte.
Istraživači su sproveli kompjuterske simulacije sveta bez klimatskih promena i uporedili ih sa brojem smrtnih slučajeva zabeleženih ovog leta. Razlika između ta dva podatka predstavlja broj smrtnih slučajeva uzrokovanih globalnim zagrevanjem.
Udeo smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati globalnom zagrevanju porastao je sa oko 45 odsto početkom 2000-ih na sadašnjih 65 odsto.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.