Prema izvornoj zamisli, Sremska gazela je trebala da predstavlja važnu regionalnu sponu i poveže petlju Dobanovci sa Obrenovcem putem koji bi prešao preko Save. Ova trasa imala je za cilj da direktno spoji sremski deo Beogradskog okruga sa Obrenovcem i auto-putem Beograd–Zagreb. Međutim, kako navodi portal Kaldrma.rs, projekat je realizovan samo delimično — deonice koje je trebalo da spoje Bečmen sa Dobanovcima, kao i Progar sa mostom na Savi, nikada nisu privedene nameni.
Priča o ovom saobraćajnom pravcu usko je povezana i sa izgradnjom mosta Obrenovac–Surčin, u blizini Termoelektrane „Nikola Tesla A“. Radovi na ovom objektu započeti su sredinom devedesetih godina prošlog veka sa prvobitnom namenom da nosi toplovod. Projekat je u međuvremenu preprojektovan kako bi prihvatio i drumski saobraćaj, pa je čelični most dužine 442 metra zvanično otvoren za vozila 1. decembra 2011. godine.
Značajniju promenu u saobraćajnoj mreži ovog područja donela je izgradnja auto-puta „Miloš Veliki“. Otvaranjem deonice Surčin–Obrenovac, dužine 17,6 kilometara, 18. decembra 2019. godine, novoizgrađeni auto-put preuzeo je većinu saobraćajnog opterećenja i funkciju koja je prvobitno bila namenjena Sremskoj gazeli.
Uprkos tome što nikada nije u potpunosti završena prema prvobitnom planu, naziv Sremska gazela opstao je u lokalnoj upotrebi i zvaničnoj terminologiji. O tome svedoče i obaveštenja Sekretarijata za javni prevoz grada Beograda iz maja 2026. godine, u kojima se ovaj pravac i dalje navodi pri definisanju privremenih trasa autobuskih linija.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.