Parlamentarni izbori prvi su u Izraelu od masovnog smrtonosnog napada palestinskog pokreta Hamas na izraelsku teritoriju 7. oktobra 2023. godine koji je duboko traumatizovao izraelsko društvo. Od tada, jevrejska ratuje protiv Palestinaca u Pojasu Gaze, u Libanu, a i protiv Irana.
Suočen sa oštrim kritikama zbog toga što nije uspeo da spreči napad Hamasa, kao i zbog veoma kontroverznog plana reforme pravosuđa, koji je u međuvremenu privremeno suspendovao, 77-godišnji Benjamin Netanjahu ulazi u izbore oslabljen, uprkos glasnoj podršci američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Od pobede mu zavisi i ostanak na slobodi jer mu se u četiri postupka zaustavljena time što je premijer, sudi zbog korupcije i druge zloupotrebe.
Istraživači javnog mnjenja ukazuju na to da će izbori predstavljati veliki izazov za Netanjahua jer, iako su Izraelci uglavnom podržavali ratove protiv Hamasa u Gazi, Hezbolaha u Libanu i Irana, ankete pokazuju pad poverenja javnosti u premijera.
Vladine politike koje se tiču odnosa religije i države takođe su naišle na protivljenje mnogih glasača.
Posle odluke Visokog suda iz 2024. godine, kojom je izuzimanje od služenja vojnog roka ultraortodoksnih „haredi Jevreja“ proglašeno nezakonitim, to pitanje i dalje izaziva duboke podele. Netanjahu se u velikoj meri oslanja na „haredi partije“ koje se protive regrutaciji, dok se kandidati opozicije zalažu da svi građani obavezno služe vojni rok.
Ključne tačke pritiska za biračko telo su međutim zabrinutost zbog rasta troškova života i diplomatska izolacija Izraela zbog dugotrajnih ratova.
Ali, istraživanja javnog mnjenja pokazuju i da niko od zavađenih rivala Netnajahua nema čistu šansu da ga ukloni s vlasti.
Njegov glavni rival Ajzenkot, bivši načelnik Generalštaba izraelske vojske, tokom leta je zabeležio rast popularnosti u anketama.
Doživljavaju ga kao nekoga izvan političkog establišmenta – vojno lice sa izrazito čvrstim uverenjima, koje se zalaže za beskompromisan pristup.
S obzirom na skromno poreklo – sin je imigranata iz Maroka, kao i na činjenicu da je sina izgubio u ratu u Gazi u decembru 2023. godine, njegov profil je u oštroj suprotnosti s profilom Netanjahua koji je decenijama manevrisao složenim tokovima izraelske politike.
Bivši premijer Naftali Benet i dalje je istaknuta ličnost i značajan akter u opozicionom bloku.
Arapskom bloku i arapskoj „Zajedničkoj listi“ koje je Centralna izborna komisija nakratko diskvalifikovala, Vrhovni sud je omogućio da učestvuju na izborima. Tri frakcije nastupaju zajedno kao „Zajednička lista”, dok stranka „Raam” nastupa samostalno.
Ni Netanjahuov desničarski savez, ni opoziciona koalicija, po procenama, neće samostalno obezbediti većinu od 61 poslaničkog mesta, neophodnu za lako upravljanje zemljom.
Istraživanja javnog mnjenja predviđaju da će Netanjahuova stranka Likud osvojiti između 18 i 35 poslaničkih mesta. Time bi ona ostala najdominantnija pojedinačna politička snaga, ali bi se suočila s velikim preprekama u formiranju šire koalicije.
Rezultat izbora ostaje neizvestan jer izraelski izborni sistem, zasnovan na gotovo potpunoj proporcionalnoj zastupljenosti, usitnjava političku scenu i zahteva složeno sklapanje saveza.
Izraelci će birati 120 članova jednodomog parlamenta – Kneseta za četvorogodišnji mandat. Zvaničan rezultat se po zakonu mora objaviti najkasnije sedam dana posle izbora – do 4. novembra.
Izrael primenjuje sistem proporcionalne zastupljenosti na nivou cele zemlje. Građani glasaju za političke stranke, a ne za pojedinačne kandidate. Svaka stranka koja pređe izborni prag od 3,25% dobija najmanje četiri poslanička mesta u Knesetu.
Kada ishod glasanja bude konačan, predsednik Isak Hercog poveriće nekom od lidera zadatak formiranja vlade. Ukoliko izabrani lideri ne uspeju da u predviđenom roku okupe koaliciju koja bi imala 61 poslaničko mesto, Kneset bi mogao biti raspušten, što bi dovelo do još jedih izbora.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.