Analiza Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) pokazala je da su izborni proces u Srbiji dosad obeležili prigovori i žalbe birača i izbornih lista na odluke Upravnog suda i Republičke izborne komisije (RIK) na glasanje u inostranstvu.
Autorka analize i profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu u penziji Marijana Pajvančić izjavila da su obrazloženja i postupanja i Upravnog suda i RIK-a "jako restriktivna".
"Drže se jednog zakona. RIK zaboravlja da im kao prva nadležnost stoji da se staraju o zakonitom sprovođenju izbora", istakla je Pajvančić na konferenciji za medije u Press centru UNS-a.
Ona je navela da je podneto ukupno 13 žalbi Upravnom sudu, od kojih su devet podneli birači, a ostale predstavnici izbornih lista.
Od 13 žalbi sedam se odnosilo na sukob interesa nosioca izborne liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandra Vučića, dodala je Pajvančić.
"Izbori su raspisani 9. septembra, lista je predata 10 septembra. U tom momentu, nosilac liste još uvek je na poziciji predsednika države – sve do 27. septembra kada je ostavka podneta. Sve žalbe su podnete u tom roku, kada je postojao sukob interesa", naglasila je Pajvančić.
Istakla je da se "ono što se žalbama osporava uopšte ne odnosi na ono na šta se sud poziva u argumentaciji".
Istakla je da je najveći broj prigovora Upravnom sudu podnet na glasanje u inostranstvu, navodeći da su ti prigovori „najozbiljnije pripremljeni“, dok presude, kako je rekla, ne slede tu ozbiljnost.
Ona je navela da birači koji žive u inostranstvu prolaze „jako komplikovanu proceduru prijavljivanja za glasanje“.
„Ono što se nikad nije dogodilo je da se javno objavi koliko ljudi je podnelo zahtev za glasanje u inostranstvu“, istakla je Pajvančić, dodajući da svi organi državne vlasti na zahtev RIK-a moraju da dostave podatke koje RIK traži.
Profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union Jelena Jerinić istakla je da, za razliku od nekih drugih zemalja, Republička izborna komisija u Srbiji nije isključivo stručno telo, već ga čine stalni sastav koji imenuju poslaničke grupe i prošireni sastav koji imenuju izborne liste koje učestvuju na izborima.
„Praksa u poslednjoj deceniji ukazuje na to da većina u RIK-u suštinski prati ono što su interesi političke većine i uspeva da održi tu većinu, i Repubčikoj izbornoj komisiji i u lokalnim izbornim komisijama“, rekla je Jerinić.
Ona je navela da je u ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore.
„To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima“, rekla je Jerinić.
Istakla je da je RIK većinu prigovora odbio ili odbacio, dok su samo dva prigovora usvojena koji su se odnosili na izbornu listu „Ćale, ovo je za tebe“.
„Ako pogledamo te prigovore, ne možemo reći da su oni bili delotvorna pravna sredstva s obzirom na to da je naknadno lista dopunjena i nalaziće se na glasačkom listiću“, rekla je Jerinić.
Navela je da su se prigovori koje je RIK odbio, između ostalog, odnosili na činjenicu da se ime tadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića nalazi u nazivu izborne liste „Ujedinjena Srbija“.
„Neki članovi i članice RIK-a su iznosili brojne argumente u korist usvajanja ovih prigovora, ali to ni na koji način nije bilo uzeto u obzir“, istakla je Jerinić.
Prema njenim rečima, izborni proces obeležilo je glasanje u inostranstvu, na šta su se najviše žalili predstavnici Studentske liste, kao i predstavnici izborne liste „Evropska Srbija“.
„Ako pogledamo način na koji RIK odlučuju, oni na neki način odlučuju unazad. To uvek izgleda da je negde van sednice RIK-a doneta odluka da se određeni prigovor usvoji ili odbije, pa se na osnovu te unapred donete odluke gradi argumentacija i ona se uglavnom zasniva na recitovanju zakonskih odredbi“, rekla je Jerinić.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.