Psiholozi ukazuju da kognitivna ruminacija može biti jedan od razloga zbog kojih pojedinci stalno izražavaju nezadovoljstvo i pritužbe, bez da to vodi ka rešenju problema.
Ruminacija podrazumeva ponavljajuće misli o problemima, nepravdi ili neprijatnim iskustvima koje ne vode rešenju, već osobu vraćaju u isti krug zabrinutosti. Takav obrazac često je povezan sa pojačanom osetljivošću na stres, pa i manje svakodnevne neprijatnosti mogu izazvati snažne reakcije poput razdražljivosti, tuge ili anksioznosti.
Uz ruminaciju, stručnjaci navode da kod nekih ljudi može postojati i takozvani mentalitet žrtve — osećaj da su uzroci problema uglavnom izvan njihove kontrole — kao i niska tolerancija na frustraciju, što olakšava pretvaranje nezadovoljstva u česte pritužbe.
Stručnjaci takođe upozoravaju da hronično žaljenje samo po sebi nije dijagnoza; problem nastaje kada negativne misli postanu trajni obrazac koji utiče na raspoloženje, međuljudske odnose i sposobnost rešavanja problema, otežavajući izlazak iz začaranog kruga.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.