Zelenski: Obustavljanje sankcija neće doneti mir, nadamo se da će Tramp zaustaviti Putina

Odluka Bele kuće pojačala je strahovanja da bi Ukrajina mogla da ostane izložena sve intenzivnijim ruskim napadima.

U objavi na društvenim mrežama Zelenski je ocenio da je Trampova odluka „žalosna“, ali nije direktno kritikovao američkog predsednika, iako su tenzije između njih dvojice poslednjih dana sve veće.

Kasnije je, u audio-porukama u kojima je odgovarao na pitanja novinara, Zelenski zahvalio američkim demokratama i republikancima koji su podržali sankcije, i pohvalio podršku koju je dobio sa obe strane tamošnjeg političkog spektra.

„Odluke koje osujećuju sankcije“ – kazao je on – „ohrabruje Rusiju da nastavi sa ubijanjem, a to ne doprinosi okončanju rata“ i ukazao da „ograničavanje sposobnosti Ukrajine da uzvrati na ruske napade neće doneti mir“.

„Ipak, veoma se nadamo, i ja se lično nadam, da će predsednik Sjedinjenih Američkih Država učiniti sve što je moguće da navede (predsednika Rusije Vladimira) Putina da zaustavi ubijanje, prekine napade na našu energetsku infrastrukturu i okonča ovaj rat“, rekao je Zelenski.

Zakon kojeg je Tramp stavio van snage imao je za cilj da brže ograniči priliv finansijskih sredstava koja podstiču ruski rat protiv Ukrajine uvođenjem sankcija ruskim zvaničnicima, bankama i takozvanoj „floti u senci” – tankerima koji omogućavaju dalji promet ruskog goriva.

Tramp je potpisao ovaj zakon tek prošlog meseca, a suspenedovao ga je sinoć, samo dva dana pre stupanja na snagu.

Predsednik je obavestio Kongres SAD da je to ulinio „u nacionalnom interesu“, ali to nije objasnio.

Senator Ričard Blumental, jedan od autora tog zakona, izjavio je da Tramp time okreće leđa „većini Amerikanaca, njihovim predstavnicima u oba doma Kongresa, kao i našim evropskim saveznicima”.

„To suspendovanje nema nikakve veze sa našom nacionalnom bezbednošću, već isključivo sa ulagivanjem Vladimiru Putinu”, rekao je Blumental.

Ta Trampova neočekivana odluka dolazi nedelju dana pošto je, na iznenađenje mnogih, izjavio da su SAD pristale da kupuju dizel od Rusije kako bi pokušale da sniže cene iako bi to moglo da naškodi Ukrajini u njenom ratu protiv Rusije.

Tramp je tada najavio da će Rusija odmah isporučiti više od 300.000 tona dizela, 500.000 tona u novembru, a zatim još milion tona „odmah potom”.

Ova odluka naišla je na oštre kritike kako njegovih republikanaca, tako i opozicionih demokrata koji su upozorili da će ona pomoći Rusiji u vođenju rata protiv Ukrajine, a da pritom neće uticati na cene goriva u svetu koje su visoke uglavnom zbog Trampovog rata protiv Irana.

Zelenski je u subotu takođe izjavio da je Moskva izvela masovni napad na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, gađajući više od 15 lokacija širom njegove zemlje što je „dovelo do teških posledica”, rekao je on.

Ratno vazduhoplovstvo Ukrajine je saopštilo da su ruske snage tokom noći lansirale četiri krstareće rakete i 332 jurišna drona. Sve rakete i 289 dronova su neutralisani ili uništeni, navodi se u saopštenju.

Rusko snažno bombardovanje elektroenergetske mreže uoči zime postalo je stalna odlika rata, sa ciljem da se slomi volja Ukrajine za borbom tako što će se civilima uskratiti grejanje i tekuća voda. Ukrajinski zvaničnici upozoravaju da Rusija gomila balističke rakete za nove napade u narednim mesecima.

S druge strane fronta, u ukrajinskom napadu dronovima u ruskoj pograničnoj oblasti Belgorod poginula je jedna žena, a Ministarstvo odbrane Rusije je danas saopštilo da su ruske snage tokom noći oborile 610 ukrajinskih dronova iznad 15 ruskih regiona, kao i iznad anektiranog ukrajinskog poluostrva Krim i Crnog mora.

Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin izjavio je da je više od 100 dronova oboreno dok su leteli ka tom gradu. Kako prenose lokalni mediji, na moskovskim aerodromima otkazano je ili odloženo više od 350 letova, jer su avioni prizemljeni zbog dolazećih dronova.

Kremlj je danas saopštio da je predsednik Vladimir Putin odobrio vladin program za pomoć u obnovi trgovinskih i logističkih objekata oštećenih u napadima dronovima.