Pred odbornicima Skupštine grada Beograda danas se nalazi Predlog rešenja o davanju saglasnosti na Aneks 3 Ugovora o javno-privatnom partnerstvu za prigradski prevoz i potez 600, kojim se uređuje vizuelni izgled autobusa za predstojeću specijalizovanu izložbu Ekspo 2027, preneo je Nedeljnik.
Iako sam nacrt ovog dokumenta ne donosi promenu cene prevoza koju grad plaća privatnim partnerima, analiza ugovornih mehanizama i prethodnog Aneksa 2 iz aprila pokazuje da bi takva situacija mogla lako da se promeni.
U aktuelnom rebalansiranom gradskom budžetu za 2026. godinu, za javni prevoz opredeljeno je 55,6 milijardi dinara, što čini više od 27 odsto celokupne gradske kase.
Unutar tih sredstava najveći deo odlazi privatnim partnerima, kojima je za ugovorene usluge prevoza po kilometru namenjeno 48,56 milijardi dinara, odnosno oko 414 miliona evra.
Sa druge strane, za gradsko saobraćajno preduzeće GSP Beograd kroz subvencije je predviđeno 4,82 milijarde dinara, što je desetostruko manja suma od one koja se preliva na račune privatnog konzorcijuma i predstavlja tek nepunih devet procenata operativnog budžeta za funkcionisanje prevoza.
Kada su gradski odbornici u aprilu izglasali Aneks 2, tada je, na zvaničan zahtev privatnog prevoznika, odobreno povećanje cene po pređenom kilometru za približno 10,8 odsto, nakon što su troškovi poslovanja premašili ugovorne pragove.
Tadašnjim izmenama na potezu 600 u opštini Surčin, gde prevoz obavlja konzorcijum koji predvodi „Strela-Obrenovac“, cena za solo autobus podignuta je sa 270 na 299,16 dinara po kilometru, dok je za zglobni autobus uvećana sa 337,5 na 373,95 dinara.
U prigradskom i lokalnom prevozu cena solo vozila korigovana je sa 225 na 249,3 dinara po kilometru, zglobnog sa 292,5 na 324,09 dinara, a minibusa sa 157,5 na 174,51 dinar.
Formalni razlog za povećanje ležao je u primeni člana 42 osnovnog ugovora, gde su kao nova polazna osnova utvrđeni cena evrodizela od 214 dinara po litru, prosečna bruto zarada u Beogradu od 200.483 dinara, kao i kurs evra od 117,37 dinara.
Pitanje koje se sada nameće jeste da li treba da očekujemo novi talas poskupljenja na osnovu ugovorne formule, odnosno nove troškove za gradski budžet.
Prema važećim pravilima, pravo na korekciju cene ostvaruje se kvartalno ukoliko zbirni indeks tri ključna parametra odstupi za pet ili više procenata. U toj formuli kurs evra učestvuje sa 20 odsto, dok cena evrodizela na pumpama Naftne industrije Srbije i prosečna beogradska bruto zarada nose po 40 odsto pondera.
Kada se aprilski bazni podaci uporede sa kretanjima tokom leta i rane jeseni, uočava se da su rasle i zarade i cena goriva. Prosečna bruto plata u prestonici u julu je porasla na 205.774 dinara, što predstavlja rast od 2,64 odsto.
Istovremeno, cena evrodizela se tokom jula kretala između 217 i 226 dinara, uz prosek od oko 221 dinar po litru, što je poskupljenje od 3,27 odsto u odnosu na aprilskih 214 dinara. Kurs evra je ostao praktično nepromenjen.
Ubacivanjem ovih vrednosti u formulu dolazi se do računice da je zbirni rast troškova u proteklom periodu dostigao 2,4 odsto.
To znači da ugovorni prag od pet procenata kumulativne promene trenutno još nije dostignut, pa prevoznik nema formalno pokriće da u ovom času zatraži novi aneks sa višim cenama.
Ipak, razlika do onih pet odsto iz aprilskog aneksa ubrzano se smanjuje. Primera radi, dizel ove nedelje košta 236 dinara, što je 10,28 odsto ili 22 dinara više nego što je bazna cena iz aprila. Kada bi se to povećanje ubacilo u formulu koju primenjuju Beograd i privatni prevoznici, imali bi pravo na povećanje cene koju naplaćuju Gradu.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.