Ovogodišnja sezona dodeljivanja Nobelovih nagrada počinje danas objavljivanjem imena laureata za medicinu, a kao i svake godine, nagrade za mir i književnost izazivaju najveću pažnju.
Nobelove nagrade se ove godine dodeljuju u svetlu daljeg sukoba u Ukrajini, napora rešavanja sukoba na Bliskom istoku, širenja tehnologija veštačke inteligencije i klimatskih promena.
Po tradiciji u ponedeljak će biti saopšteno ime dobitnika Nobelove nagrade za medicinu, u utorak za fiziku, u sredu za hemiju, u četvrtak za književnost i u petak za mir. Narednog ponedeljka biće saopšteno ime dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju.
Nobelove nagrade uvedene su zahvaljujući švedskom naučniku i industrijalcu Alfredu Nobelu, pronalazaču dinamita, koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za pojedince koji su dali najznačajniji doprinos čovečanstvu.
On je u Parizu 1895, godinu pred smrt, u svoj testament uneo želju da bude osnovan Nobelov fond iz kojeg bi se dodeljivale nagrade najzaslužnijima.
Nobel (1833-1896) je odredio institucije koje će dodeljivati nagrade svake godine, medju kojima su Švedska akademija za književnost, Institut Karolinska za medicinu, Švedska kraljevska akademija za fiziku i hemiju, kao i Odbor za mir koji specijalno bira norveški parlament.
Povodom 300. godišnice, Centralna banka Švedske je 1969. godine ustanovila i Nobelovu nagradu za ekonomiju.
Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na devet miliona kruna (oko milion evra), a novčani iznos nagrade se deli ako ima više laureata u jednoj disciplini.
Ceremonija uručenja nagrada tradicionalno je 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela.
Nobelove nagrade su prošle godine dobili:
– za mir – Marija Korina Mačado (Maraa Corina Machado), liderka opozicije u Venecuelu, za promovisanje demokratskih prava
– za medicinu – Meri Brunkov (Mary E. Brunkow), Fred Ramsdel (Fred Ramsdell) i Šimon Sakaguči (Shimon Sakaguchi) za otkrića u perifernoj imunološkoj toleranciji
– za fiziku – Džon Klark (John Clarke), Mišel Devore (Michel H. Devoret) i Džon Martinis (John) za rad u oblasti kvantne fizike
– za hemiju – Susumu Kitagava, Ričard Robson (Richard Robson) i Omar Jagi za razvoj posebnih materijala koji hvataju gasove
– za književnost – mađarski pisac Laslo Krasnahorkai (Laszlo Krasznahorkai)
– za ekonomiju – Joel Mokir (Mokyr), Filip Agion (Philippe Aghion) i Piter Howit (Peter Howitt).
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.