Studija: Potencijal novih investicija u energetiku u regionu do 2035. premašuje 700 milijardi evra

Potencijal novih investicija u energetsku infrastrukturu regiona do 2035. godine premašuje 700 milijardi evra, pokazala je Studija „Energetski pregled Jugoistočne Evrope 2025/2026“ Energetskog instituta za Jugoistočnu Evropu (IENE) iz Atine, predstavljena danas u Privrednoj komori Srbije (PKS).

„Pred nama je veliki investicioni ciklus. Ko će projektovati, ko proizvoditi, a ko instalirati? Ko će obučavati ljude… tu treba da shvatimo svi zajedno, da smo jači i da tranzicija nije samo tranzicija u energetskom smislu, nego i tranzicija industrijske sposobnosti, tranzicija u ljudstvu, tranzicija u onome da zajedno naučimo da radimo“, rekla je direktorka Sektora udruženja industrije PКS Ivana Vuletić. 

Studija je, kako je istaknuto, jedna od najrelevantnijih regionalnih analiza energetskog sektora, koja donosi sveobuhvatan pregled aktuelnih energetskih kretanja i projekcije razvoja do 2050. godine, a obuhvata analizu energetskih sistema 16 zemalja regiona, uz dodatne podatke i analize za veći broj susednih država koje su povezane sa energetskim tržištem Jugoistočne Evrope.

Region, po rečima Vuletić, možda ne može da proizvede sve potrebne komponente, ali treba da zadrži što veći deo tih investicija u svojim rukama, te da su za to važna znanja i veštine i da na tome Srbija treba dalje da radi.

„Odluke koje danas donosimo u institucijama, u kompanijama, odluke koje donosimo i o kojima razgovaramo, odrediće kakvo će svetlo goreti 2035. godine. Svi treba da se potrudimo da to svetlo bude sigurno, pristupačno i održivo, i da je bar delom napravljeno u našem regionu“, istakla je Vuletić.

Istakla je da publikacija prati region od 2011. godine i da je to njeno četvrto izdanje, a da obuhvata 16 zemalja i posmatra ih kao jedan prostor, što je kako je ocenila, ključna poruka da energetska budućnost regiona ne može da se posmatra zemlju po zemlju, već da se svi udruže.

Vuletić je izdvojila neke stvari koje su urađene u Srbiji, a koje su rezultati Indeksa energetske tranzicije Svetskog ekonomskog foruma za 2026. godinu, koji je pokazao da je svet u energetskoj tranziciji stao.

Urađeni su, kako je rekla, gasni interkonektor sa Bugarskom, daleko od Pančeva, Rešica, gde se povezala sa Rumunijom, zatim Transbalkanski koridor gradi se deonicu-po-deonicu, gde će biti uspostavljena veza sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom u svojoj trećoj fazi.

Vuletić je rekla da se Interkonektor Severna Makedonija očekuje 2027. godine, a veza Makedonija-Srbija 2028.

Prema njenim rečima, ono što koči energetsku tranziciju u svetu, regionu i Srbiji jeste to što se nova energija dodaje na staru, umesto da se zameni, zatim obnovljivi izvori rastu, a raste i potražnja za strujom, potrošnja svih glavnih goriva nastavlja da raste, problem više nije kako proizvesti zeleni megavat, već kako ga isporučiti i to da u redovima za priključak na mrežu širom sveta, čeka više od 2.500 gigavata projekata.

„To je kao da gradimo sve više fabrika, a do njih nemamo put, da taj put do njih ostaje isti. Mreže se ne završavaju na granicama zemalja i to treba, kada pričamo o energetici, svi da imamo u vidu. Treba pomenuti i digitalizaciju, neminovnu veštačku inteligenciju i data centre, gde pouzdana mreža i kvalitet te mreže ostaje nova valuta konkurentnosti“, rekla je Vuletić.

Nezaobilazni faktor, prema njenim rečima je novac.

„Ekonomija u usponu nosi oko do 80 odsto rasta potražnje za strujom, a kapital za iste energetske projekte tamo košta dva do tri puta više nego u razvijenima ekonomija. Tržišta Zapadnog Balkana su mala, kao što sam rekla, nisu ostrva i pojedinačno teško možemo da se nosimo sa velikim investicijama. Zajedno smo tržište, koji investitor može da vidi i može da prepozna. Zato je regionalna saradnja nije slogan, već je to način života i načina koji treba da funkcionišemo. Odličan primer je gas“, rekla je ona.

Konferenciji u Privrednoj komori Srbije „Energetika Jugoistočne Evrope 2025/2026 – prezentacija studije i izazovi energetskih tržišta“ okupila je predstavnike državnih institucija, regulatornih tela, energetskih kompanija, finansijskih institucija, međunarodnih organizacija, akademske zajednice i istraživačkih centara, kao i vodeće eksperte iz Srbije i Grčke.