Srbija ne može postati evropska država ako prema susedstvu vodi neevropsku politiku, ocenio je predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Radomir Diklić na otvaranju javne debate „Srbija i susedi između međunarodnih promena i evropske integracije, ka resetovanju prijateljstva“, u Evropskoj kući u Beogradu.
„Naslov ove tribine nije slučajan. Naša poslovica kaže ‘Preči je komšija u blizini nego brat u daljini’. Čini mi se da ona prilično dobro ukazuje na neophodno resetovanje naše spoljne politike i to kako bilateralne tako i ukupnih odnosa u regionu. Jer, ta politika danas je, nažalost, mešavina nacionalizma, revanšizma, istorijskog revizionizma, te ideja poput „srpskog sveta“. Vlast je pri tom i palikuća i vatrogasac – prvo kreira tenzije a potom ih smiruje“, rekao je Diklić.
On je dodao da pitanje odnosa prema susedima „nije sporedna tema buduće demokratske Srbije, već deo odgovora na pitanje kakva država Srbija želi da bude“.
„Jasno je da demokratska Srbija mora da napravi ozbiljan zaokret. Ne radi se o tome da budemo ljubazniji prema susedima. Radi se o državnom interesu Srbije. Naš ekonomski razvoj, bezbednost, energetika, evropske integracije i položaj u Evropi neposredno zavise od kvaliteta odnosa koje imamo sa državama oko nas“, ocenio je Diklić.
Diklić je rekao i da je zbog budućnosti potrebna nova regionalna politika koja je zasnovana na „međusobnom poverenju, poštovanju suvereniteta suseda, solidarnosti, regionalnoj bezbednosti i jasnom evropskom opredeljenju“.
„Ovo je neuporedivo lakše reći nego ostvariti. Srbija mora prestati da susedstvo posmatra kao prostor za projekciju nacionalnih frustracija i početi da ga posmatra kao prostor zajedničkih interesa i zajedničke evropske budućnosti. Jer možemo imati destine regionalnih inicijativa kao sto su Berlinski proces, Regionalni savet za saradnju, Transportnu i Energetsku zajednicu i destine drugih, ali ako nema poverenja, političke volje i dosledne primene onoga što je već dogovoreno, sve ostaje mrtvo slovo na papiru“, rekao je on.
Diklić je takođe izjavio i da je polazna tačka Srbije „jednostavna“, jer ona „ne može postati evropska država ako prema susedstvu vodi neevropsku politiku“.
„Zato je potrebno resetovanje prijateljstva, jer ako želimo drugačiju Srbiju, moraćemo da imamo i drugačiju politiku prema susedima i regionu“, zaključio je Diklić.
Milan Igrutinović iz Centra za evropske studije izjavio je da region Balkana „trenutno trpi posledice relativnog neuspeha multilateralnih formata“.
„Sada trpimo posledice relativnog neuspeha multilateralnih formata na Zapadnom Balkanu. Da, postoji evropska politička saradnja, da postoji samit Evropska unija – Zapadni Balkan, ali Berlinski proces više nije kao što je bio pre desetak godina pod Angelom Merkel, uglavnom zbog promena u Nemačkoj, rata u Ukrajini koji je natkrivio gomilu drugih tema“, rekao je Igrutinović.
On je ocenio i da jedan deo EU „ne vidi proširenje na Zapadni Balkan kao deo rešenja za svoje egzistencijalne probleme“.
Današnju debatu organizovao je Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, koji je u saopštenju naveo da je Srbiji potrebna „nova regionalna politika“.
„Osnovni cilj novih, demokratskih inicijativa za regionalnu saradnju bi trebalo da podrazumeva jačanje odnosa putem razvoja kolektivnog osećanja bliskosti i bezbednosti na prostoru Zapadnog Balkana“, navodi se u saopštenju.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.