Udruženje: Srbija bi mogla da ima 200 donora organa godišnje – potrebna strategija

Udruženje "Donorstvo je herojstvo“ je danas saopštilo da na transplantaciju organa u Srbiji čeka 1.200 osoba i da je prošle godine bilo svega 20 donora.

Polazeći od poređenja s Hrvatskom koja ima približno upola manje stanovnika nego Srbija, a oko 100 donora godišnje, Udruženje procenjuje da bi Srbija mogla da godišnje ima oko 200 donora organa.

U saopštenju je preneto da su učesnici Druge međunarodnoj konferencija o unapređenju transplantacionog sistema u Srbiji pozvali na donošenje strategije Srbije za to i za pravovremeno prepoznavanje potencijalnih donora u bolnicama.

Na konferenciji zaključeno da je ključno prepoznavanje potencijalnih donora u jedinicama intenzivne nege, da bi se postojeći potencijal bolje iskoristio i pomoglo većem broju pacijenata.

Analiza koju je udruženje „Donorstvo je herojstvo“ sprovelo na osnovu podataka dobijenih putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja od svih 38 donorskih bolnica, pokazuje da je u prethodne tri godine manje od deset bolnica uopšte utvrdilo nečiju moždanu smrt. To su pretežno ustanove koje su ujedno i transplantacioni centri, piše u saopštenju.

Udruženje je tražilo veću transparentnost kroz redovno objavljivanje detaljnih godišnjih izveštaja o radu donorskih bolnica, obavljenim transplantacijama i listama čekanja.

Na konferenciji su predstavljene „Polazne osnove strategije za unapređenje sistema transplantacije organa u Republici Srbiji“, izrađene na inicijativu udruženja pacijenata „Donorstvo je herojstvo“.

Govoreći o iskustvima zemalja članica Eurotransplanta, medicinski direktor te organizcije Ervin de Buijzer je kazao da zakonodavstvo o doniranju organa mora da uspostavi ravnotežu između zaštite pojedinca, kulturnih i verskih aspekata i dostupnih medicinskih mogućnosti za procenu podobnosti donora.

Udruženje je u saopštenju pozvalo nadležne da obezbede punu primenu zakona i građanima omoguće da se o doniranju organa izjasne na jasan i pristupačan način.

Među prioritetima su donošenje strategije Srbije za transplantaciju organa i obavezujućeg nacionalnog protokola za prepoznavanje potencijalnih donora u bolnicama, kao i proširenje kruga osoba koje mogu biti živi donori.

Ukazali su da sadašnja ograničenja isključuju i osobe koje žele da doniraju organ osobi bliskoj sebi, poput rođaka u četvrtom stepenu srodstva ili prijatelja.

"Potrebno je omogućiti i sprovođenje ukrštenih transplantacija koje zakon predviđa već osam godina, a u Srbiji, po podacima Udruženja, nijedna još nije obavljena", piše Udruženje.

"Ukrštena transplantacija" je, kako su objasnili, kada dve osobe žele da doniraju bubreg svom bližnjem, ali nijedna nije odgovarajući donor za njega, te, "ako se utvrdi da svaka može da donira bubreg osobi iz drugog para, obe transplantacije mogu da se obave".

Na drugoj međunarodnoj konferenciji „Unapređenje transplantacionog sistema u Srbiji – kroz evropsku saradnju i dobre prakse“, koju je organizovalo udruženje pacijenata „Donorstvo je herojstvo“ okupilo se više od 100 učesnika iz šest zemalja. Razgovaralo se o zakonu i strategiji, radu donorskih bolnica, psihološkoj podršci pacijentima i porodicama, kao i ulozi udruženja pacijenata.