Godišnji skup na visokom nivou u Generalnoj skupštini UN će biti obuzet pitanjima kao što su ratovi u Iranu, Gazi, Ukrajini, Sudanu,Kongu i Mjanmaru i upornim pitanjem da li lideri mogu da učine bilo šta da ih okončaju.
Takođe će se pitati šta mogu da urade s jačanjem globalnog zagrevanja klime koje preti budućnosti planete, i rastućim nejednakostima među zenkljama, o šokovima u globalnoj privredi pošto blokirane pomorske rute i lanci snabdevanja povećavaju troškove života i usporavaju rast.
Na dnevnom redu će biti budućnost UN, starih 81 godinu: Njene videće države su i dalje pobedničke sile Drugog svetskog rata, a ne vodeći globalni igrači iz 21. veka. Zemlje članice složile su se o reformi koja uključuje osavremenjavanje ključnih institucija kao što je nekada moćni Savet bezbednosti, gde SAD, Rusija, Kina, Britanija i Francuska imaju veliki uticaj zbog svog prava veta.
Iza scene spekulisaće se ko će voditi UN posle Gutereša koji odlazi 31. decembra, a još nema naslednika na vidiku.
Gutereš je govor završio osvrtom na svoj predstojeći odlazak i obećao da „nikad neće odustati“ od vrednosti iza kojih UN stoje.
„Gde god bio, šta god radio, nastaviću da se zalažem da je mir moguć“ rekao je Gutereš i sišao s napustio govornice uz ovacije iz sale.
Nema sumnje da su UN ključno mesto okupljanja država – članica i njihovih lidera. Očekuje se da će narednih dana Generalnoj skupštini govoriti 130 šefova država i vlada, kao i desetine ministara.
Među glavnim govornicima su Tramp i predsednik Francuske Emanuel Makron koji takođe treba da govori danas, a predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i predsednik Irana Masud Pezeškijan govoriće u sredu.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu — koga je gradonačelnik Njujorka Zoran Mamdani želeo da uhapsi zbog tretmana Palestinaca u Gazi, sve dok nije saznao da nema takva ovlašćenja, govoriće u četvrtak. Druge godine uzastopno palestinski predsednik Mahmud Abas neće doći u UN jer su SAD odbile da mu izdaju vizu. Ipak, istog dana će održati govor Generalnoj skupštini putem video-veze.
Sjedinjene Države su, prema sporazumu sa UN o tome da budu domaćin organizacije, obavezne da omoguće diplomatama svih država članica prisustvo sastancima.
Jednako je značajno i ko ne dolazi. Predsednik Kine Si Đinping sastaje se s Trampom u Vašingtonu u sredu, ali izostaje sa skupa UN — što neke diplomate tumače kao omalovažavanje — i umesto toga šalje potpredsednika. Ruski predsednik Vladimir Putin takođe ne dolazi, a odustao je i indijski premijer Narendra Modi.
Nema sumnje da je ovo bila teška godina za svetsku organizaciju. Ona je potisnuta u drugi plan u svojoj njenoj ključnoj odgovornosti: obezbeđivanju međunarodnog mira i bezbednosti i okončavanju velikih sukoba na Bliskom istoku i u Ukrajini.
Činjenica da SAD nisu izmirile milijarde dolara zaostalih dugovanja dovela je finansiranje UN u nestabilan položaj.
Budućnost veštačke inteligencije izbila je u prvi plan globalnih briga usled njenog ubrzanog razvoja i sve veće svesti o tome da ne postoje kontrolni mehanizmi unutar same industrije, a kamoli globalni zaštitni okviri za tehnologiju koja nosi mnoge prednosti, ali i mane i nepoznanice.
Nekoliko dana pre ovog globalnog skupa, čelnici tri vodeće kompanije za veštačku inteligenciju upozorili su na mogućnost da ta tehnologija izmakne ljudskoj kontroli i pozvali na pauzu u njenom razvoju; međutim, Tramp je te zabrinutosti odbacio kao „obmanu” i založio se za nastavak napretka kako bi SAD zadržale prednost u odnosu na Kinu.
Savet bezbednosti UN je u sredu popodne uvrstio u dnevni red sastanak na visokom nivou o veštačkoj inteligenciji, što svedoči o rastućoj zabrinutosti i potrebi da se ovo pitanje razmotri. Za sredu ujutro je zakazan sastanak na visokom nivou o Ukrajini, na kojem je trebalo da učestvuje i Volodimir Zelenski.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.