Bogoljub Karić: Vojvodina ima Tisu, Savu i srpsko more – Dunav

Autorski tekst Bogoljuba Karića

Dragi moji,

Vojvodina ima zemlju. Ima Tisu. Ima Savu. Ima naše srpsko more — Dunav. A naš seljak i dalje gleda u nebo i čeka kada će pasti kiša.

To mora da se promeni.

Naš cilj je da srpskom domaćinu obezbedimo ono što najrazvijenije poljoprivredne zemlje odavno imaju — savremene sisteme za navodnjavanje, uključujući sistem „kap po kap“. Ne sme proizvodnja hrane u 21. veku da zavisi od toga hoće li pasti kiša.

Hoću Vojvodinu koja proizvodi, prerađuje, pakuje, brendira i izvozi gotov proizvod. Moj cilj je da Vojvodina stvara najmanje 100 milijardi evra godišnje kroz poljoprivredu, preradu i gotove proizvode.

Pogledajte samo Hrvatsku. Ona od stranih turista godišnje ostvaruje više od 15 milijardi evra. A gde su Nemačka, Austrija, Italija i ostala evropska tržišta?

Pre više od 20 godina govorio sam: Srbija ne treba da uvozi salatu koju može da proizvede svaka naša domaćica. Srbija treba da izvozi salatu! Nazvao sam je figurativno „Bogoljubova salata“. A posle više od 20 godina mi i dalje uvozimo ono što možemo sami da proizvedemo.

Zato sam danas u Novom Sadu.

Ja mogu da dovedem stotine proizvođača najsavremenijih fabrika za preradu hrane. Fabrika 21. veka, sa najnovijom tehnologijom i veštačkom inteligencijom.

Naš paradajz, paprika, voće, žitarice, meso i drugi proizvodi ne treba da napuštaju Srbiju kao jeftina sirovina. Treba da izlaze kao gotov proizvod sa srpskim brendom — SRBIJA ORGANIK.

To podiže cenu. To stvara bogatog seljaka. To otvara fabrike i nova radna mesta.

Ne treba da prodajemo živu stoku i da drugi zarađuju na preradi. Prerada mora da se vrati našim ljudima. Najveći deo zarade mora da ostane u Srbiji.

Mi smo Pupinova i Teslina deca. Imamo znanje, talenat i pamet. Novak Đoković i Nikola Jokić pokazuju da čovek iz Srbije može da bude najbolji na svetu. Zašto onda srpski poljoprivrednik i srpska hrana ne bi bili svetski šampioni?

Svim strankama koje učestvuju na izborima želim uspeh. Neka pred građane izađu sa konkretnim programima i projektima. Neka kažu: koju fabriku mogu da dovedu, šta mogu da proizvedu, šta mogu da izvezu i koliko novih radnih mesta mogu da stvore.

A građani neka gledaju biografije, znanje, iskustvo i dokazane rezultate kandidata. Po tome treba da biramo ljude koji će voditi Srbiju.