Bogoljub Karić
Pripremio sam predlog zakona koji u srpsku politiku uvodi jasnu i merljivu odgovornost — Zakon o odgovornosti nosilaca javnih funkcija, javnom registru preuzetih obaveza i Narodnom nadzornom odboru.
Decenijama pred svake izbore slušamo obećanja.
Govorim to kao privrednik sa više od pola veka iskustva i kao nominant za Nobelovu nagradu 2004. godine — čovek naviknut da se sve meri rezultatom, a ne obećanjem.
Obećavaju se veće plate i penzije, nova radna mesta, fabrike, putevi, bolje zdravstvo, bolje škole, pravda, borba protiv korupcije i bolji život.
Izbori prođu, funkcije se podele, fotelje se zauzmu — a ko posle pita šta je od obećanog ispunjeno?
Zato predlažem nešto što može suštinski da promeni srpsku politiku:
JAVNI UGOVOR POLITIČARA SA GRAĐANIMA SRBIJE.
Ko traži glas naroda da bi postao predsednik, premijer, ministar, poslanik ili nosilac druge javne funkcije, mora da zna da vlast nije nagrada.
VLAST JE ODGOVORNOST.
Pre izbora mora jasno da kaže šta obećava, u kom roku, na koji način i, gde je to moguće, iz kojih sredstava.
Posle izbora građani moraju da imaju pravo da pitaju:
Šta ste obećali?
Šta ste uradili?
Šta niste uradili?
Zašto niste?
Ko je za to odgovoran?
Predlažem da sve konkretne i merljive obaveze koje političari preuzmu pred građanima budu upisane u javni registar i da nosioci vlasti najmanje jednom godišnje polažu račun narodu o njihovom izvršenju.
Predlažem i nezavisni Narodni nadzorni odbor, koji neće služiti vlasti, stranci ili opoziciji, nego građanima Srbije. Njegov zadatak biće jednostavan: da kontroliše šta je obećano, šta je urađeno i ko je odgovoran za rezultat.
Predlažem i da tužioce i sudije bira narod. Ako građani biraju one koji zakone donose, moraju da imaju reč i o onima koji te zakone primenjuju.
Ne želim zakon koji će kažnjavati čoveka zato što se svet promenio, zato što je nastupila kriza ili zato što neki cilj, uprkos poštenom radu, objektivno nije mogao biti ostvaren.
Ali hoću sistem u kojem više niko ne može svesno da obmanjuje narod, zloupotrebljava funkciju, prikriva rezultate ili krši zakon, a da posle kaže:
„To je politika.“
Nije.
Za politički neuspeh mora da postoji politička odgovornost.
Za zloupotrebu vlasti i kršenje zakona mora da postoji zakonska, a kada su ispunjeni uslovi propisani zakonom — i krivična odgovornost.
NIKO NIJE IZNAD ZAKONA. NIKO NIJE BEZ KONTROLE. NIKO NE SME DA KONTROLIŠE SAM SEBE.
Ovaj sistem bi promenio i to ko ulazi u politiku.
Ne bi više bilo dovoljno da neko bude dobar govornik, da ima jaku stranku iza sebe ili da preko noći poželi ministarsku ili poslaničku fotelju.
Kada znate da ćete za ono što obećate i preuzmete morati da položite račun narodu, onda ćete se pre kandidovanja zapitati:
Imam li znanje?
Imam li iskustvo?
Imam li rezultate iza sebe?
Imam li tim?
I mogu li zaista da izvršim ono što obećavam građanima?
Tako politika ponovo postaje ozbiljan i odgovoran posao.
Ja sam više od pola veka u privredi naučio jedno: u kompaniji nikoga ne ocenjujete po tome šta je obećao na sastanku. Ocenjujete ga po rezultatu.
Da li je posao završen?
Da li je roba isporučena?
Da li je rok ispoštovan?
Da li je radnik dobio platu?
Da li je kupac zadovoljan?
Zašto bi država bila jedino mesto na kojem rezultat nije obavezan?
Građanin koji plaća porez jeste poslodavac vlasti.
Ministar nije gospodar građanina. Poslanik nije vlasnik svog mandata. Predsednik i premijer nisu vlasnici države.
Oni su ljudi kojima su građani na određeno vreme poverili ogromnu odgovornost.
I zato moraju da polažu račun.
Želim da ovaj predlog zakona otvorimo za najširu javnu raspravu — pred građanima, profesorima prava, sudijama, tužiocima, privrednicima, radnicima, mladima i penzionerima.
Neka svako kaže šta treba popraviti.
Neka stručnjaci obezbede da svaka odredba bude u skladu sa Ustavom, pravnim poretkom i osnovnim principima pravne države.
Ali jedno načelo ne sme da se izgubi:
KO TRAŽI POVERENJE NARODA — MORA DA ODGOVARA NARODU.
Ne tražim zakon za jednu stranku.
Ne tražim zakon protiv sadašnje vlasti.
Ne tražim zakon koji će sutra služiti za politički progon bilo koga.
Tražim zakon za svaku vlast koja će Srbijom upravljati danas, sutra i za pedeset godina.
Jer stranke dolaze i odlaze.
Predsednici, premijeri, ministri i poslanici dolaze i odlaze.
A narod, porodice i Srbija ostaju.
Vreme je da u Srbiji politika prestane da bude takmičenje u obećanjima i postane takmičenje u rezultatima.
NAROD BIRA VLAST. NAROD IMA PRAVO I DA TRAŽI RAČUN.
PORODICA JE SNAGA SRBIJE!
Bogoljub Karić
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.