Boguljub Karić: Znanje je najveći kapital Srbije

Dragi đaci, poštovani roditelji i prosvetni radnici,

Prvi dan škole je, po mom uverenju, najlepši dan u srpskoj godini. Lepši od svake poslovne pobede, od svakog potpisanog ugovora i od svake otvorene fabrike. Jer tog jutra Srbija ne otvara vrata jedne zgrade — ona otvara vrata svoje budućnosti. I dok gledam prvake sa rancima gotovo većim od njih samih, kako stidljivo prelaze školski prag, znam da tu, u tim malim koracima, počinje sve ono što ćemo kao narod biti za dvadeset i trideset godina.

Ceo svoj vek proveo sam gradeći. Gradio sam preduzeća, fabrike, kuće i puteve, u svojoj zemlji i u svetu. I mogu vam reći, iz punog iskustva, da nijedna investicija ne vraća onoliko koliko vraća ulaganje u znanje. Kapital se može izgubiti, tržišta se menjaju, zgrade stare — ali ono što čovek ponese u svojoj glavi i svom karakteru ne može mu oduzeti nijedna kriza i nijedna okolnost. Znanje je jedina imovina koja se ne troši kada se deli, već raste.

Kao predsednik Međunarodnog komiteta „Nikola Tesla“, često se podsetim odakle je krenuo naš najveći um. Ne iz velikog grada i ne iz bogate kuće, već iz jedne male sredine, sa knjigom u ruci i sa radoznalošću koja nije htela da se smiri. Taj gen Srbija i danas ima. Naša deca su darovita, brza i pametna — to iz godine u godinu potvrđuju na svetskim olimpijadama znanja, gde male države retko pobeđuju velike, a Srbija pobeđuje.

Zato vam, dragi đaci, ne bih poželeo samo dobre ocene. Poželeo bih vam nešto važnije: da učite zbog sebe, a ne zbog dnevnika. Pitajte „zašto“ i onda kada odgovor nije u udžbeniku. Danas znanje više nije zaključano u jednoj knjizi — imate uz sebe tehnologije i veštačku inteligenciju kakve moja generacija nije mogla ni da sanja. Ali zapamtite jedno: mašina može da vam da odgovor, samo čovek može da postavi pravo pitanje. Ta razlika je vaša najveća prednost i nju nikada nemojte prepustiti nikome.

Roditeljima želim strpljenja, a prosvetnim radnicima želim ono što im društvo duguje — poštovanje. Učitelj i nastavnik obavljaju najodgovorniji posao u svakoj državi, jer oblikuju ljude, a ne stvari. Nijedna ekonomija, ma koliko snažna bila, nije nadmašila kvalitet svojih škola. Ulaganje u prosvetu nije trošak budžeta; to je jedina investicija koja se sigurno vraća, i to višestruko.

Na kraju, moja najiskrenija želja. Srbiji ne nedostaje pameti — Srbiji je potrebno da ta pamet ostane kod kuće. Zato radimo, i moramo raditi mnogo više, da naša zemlja mladom čoveku ponudi razlog da ostane: posao dostojan njegovog znanja, uslove za nauku i preduzetništvo i sigurnost da se trud ovde isplati. Znanje koje ostane u Srbiji je najveći kapital koji ova država može da ima, i jedini koji nam niko ne može oduzeti.

Srećan početak školske godine. Neka vam ova godina bude puna radoznalosti, dobrih prijatelja i uspeha — a Srbiji, neka bude godina u kojoj se znanju vraća ono mesto koje mu pripada.