Macut: Vrednosti Pokreta nesvrstanih i danas aktuelne, svetu potrebni dijalog i multilateralizam

Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut ocenio je danas da su, iako su međunarodne okolnosti danas drugačije nego pre 65 godina, vrednosti Pokreta nesvrstanih i dalje aktuelne i da u vremenu brojnih sukoba i složenih geopolitičkih odnosa postoji potreba za dijalogom, multilateralizmom i poštovanjem međunarodnog prava.

Macut je ovo rekao na sastanku na visokom nivou povodom 65. godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja, održane u Beogradu od 1. do 6. septembra 1961. godine.

Poželevši dobrodošlicu učesnicima skupa, Macut je istakao da Beograd, šest i po decenija nakon konferencije koja ga je upisala u istoriju svetske diplomatije, ponovo okuplja predstavnike različitih delova sveta i šalje poruku da su mir, dijalog, saradnja, ravnopravnost i međusobno poštovanje neophodni za prevazilaženje podela i izgradnju stabilnije budućnosti.

„U vremenu brojnih sukoba i složenih geopolitičkih odnosa, Komemorativni sastanak predstavlja priliku da se ponovo ukaže na značaj dijaloga, multilateralizma i poštovanja međunarodnog prava“, rekao je Macut.

On je naglasio da Srbija sa posebnim poštovanjem čuva nasleđe Beogradske konferencije i nastavlja da razvija prijateljske odnose sa državama Afrike, Azije i Latinske Amerike.

Ministar spoljnih poslova Angole Tete Antonio rekao je da se svet duboko promenio i da su se pojavili novi centri ekonomske i političke moći, ali da se istovremeno suočava sa geopolitičkim tenzijama, sukobima, nejednakostima i fragmentacijom.

Antonio je ukazao da su privrede i društva povezaniji nego ikada ranije, ali da upravo zbog toga glas Globalnog juga mora snažnije da se čuje.

„Sa sukobima se moramo suočiti zajedno. Kredibilitet međunarodnih sistema zavisi od naše želje da primenjujemo iste principe za sve“, rekao je Antonio.

On je upozorio da suverenitet sam po sebi ne može da odgovori na sve izazove sa kojima se svet suočava, među kojima je naveo klimatske promene, pandemije, prehrambenu nesigurnost, sajber pretnje i finansijsku nestabilnost.

„Nijedna država ne može da odgovori na izazove sama. Multilateralizam nije samo poželjan, već i neophodan, ali se moraju ostvarivati rezultati“, poručio je ministar spoljnih poslova Angole.

Govoreći o energetskoj tranziciji, Antonio je ocenio da ona ne može biti uspešna ako zemlje u razvoju dobijaju manje mogućnosti za rešavanje problema nego druge države.

Posebno je ukazao na potencijal veštačke inteligencije, ali i na izazov koji njen razvoj predstavlja za zemlje u razvoju.

„Zemlje u razvoju ne mogu samo da koriste tehnologije koje se dizajniraju negde drugde. Moramo izgraditi sopstvene kapacitete“, rekao je Antonio.

On je ocenio da raznolikost zemalja članica Pokreta nesvrstanih predstavlja njihovu snagu i da je potrebno pronalaziti zajednički jezik, ističući da Pokret može biti važan most u vremenu kada se jazovi produbljuju.

„Ne da napravimo novi blok, već da stvorimo prostor za dijalog, razumevanje i saradnju. To je možda jedan od najvećih doprinosa koji Pokret nesvrstanih danas može dati“, rekao je Antonio.

Ministar spoljnih poslova Burundija Edvard Bizimana na sastanku je pročitao pismo predsednika te zemlje, u kojem je poručeno da je obeležavanje 65. godišnjice Prve konferencije nesvrstanih prilika ne samo da se sagleda prošlost, već i da se oda počast političkoj viziji koja je i danas relevantna.

U pismu se ističe da su principi Pokreta nesvrstanih i dalje značajni, posebno poštovanje teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, mirno rešavanje sporova, borba protiv kolonijalizma i strane okupacije, kao i nemеšanje u unutrašnje poslove država.

„Što je više naše okruženje kompleksno, vidimo koliko je neophodnije da radimo zajedno“, navodi se u pismu.

Ukazuje se i na to da se svet ponovo suočava sa velikim tenzijama, dok ljudi trpe posledice sukoba, a međunarodni sistem je pod velikim pritiskom.

U pismu se posebno upozorava na velike nejednakosti i ranjivost zemalja u razvoju, koje se suočavaju sa problemima prezaduženosti, energetskom nesigurnošću i posledicama klimatskih promena.

U tom kontekstu, navodi se da iskustvo Pokreta nesvrstanih treba da bude podsticaj za veći angažman, a ne povlačenje, kako bi njegovi principi bili poštovani i primenjivani.

„Naša različitost nije problem, nego bogatstvo“, poručeno je.

Ministarka spoljnih poslova Gvineje Bisao Fatumata Žao ocenila je da je bipolarni poredak koji je postojao 1961. godine nestao, ali da asimetrije moći i dalje postoje.

Ona je ukazala da autonomija država danas može biti ograničena dugovima, tehnološkom zavisnošću i izvozom prirodnih resursa bez njihove lokalne transformacije.

U tom kontekstu, Žao je istakla da princip nesvrstanosti i dalje ostaje relevantan, posebno u uslovima novih oblika zavisnosti i neravnopravnosti u međunarodnim odnosima.

Ministar spoljnih poslova Malija Abdulaj Diop rekao je da njegova zemlja pravi jasnu razliku između neangažovanja i nesvrstanosti, ističući da brojni savremeni izazovi ozbiljno narušavaju nezavisnost država.

Diop je ukazao na ekonomske i bezbednosne izazove, klimatske i socijalne krize, ali i na informacioni rat, dezinformacije i manipulaciju informacijama sa ciljem destabilizacije država.

Pozvao je članice Pokreta nesvrstanih da poštuju teritorijalni integritet i suverenitet država članica, princip nemеšanja u unutrašnje poslove, kao i da jačaju saradnju i solidarnost među državama.

Nakon sastanka, popodne šefovi delegacija učesnica simbolično će zasaditi drvo u Parku prijateljstva na Ušću.

Pokret nesvrstanih osnovan je na prvoj konferenciji održanoj u Beogradu 1961. godine, na inicijativu tadašnjih lidera Jugoslavije, Indije, Egipta, Indonezije i Gane.

Pokret je okupljao zemlje koje su želele da ostanu izvan blokovske podele sveta i da se zalažu za mir, suverenitet država, ravnopravnost i poštovanje međunarodnog prava.

Povodom 65. godišnjice prve konferencije, Beograd je ponovo domaćin predstavnicima zemalja istorijskog jezgra Pokreta, kao i aktuelne Trojke – Azerbejdžana, Ugande i Uzbekistana. Srbija od 2025. godine 1. septembar obeležava kao Dan nesvrstanih, u znak sećanja na početak istorijske Beogradske konferencije.