Kancelarija za Kosovo i Metohiju: 562 Srba i nealbanaca se još uvek vode kao nestali

Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju saopštila je danas, povodom Međunarodnog dana nestalih osoba, da se 562 Srba i drugih nealbanaca još uvek vode kao nestali nakon sukoba na Kosovu i Metohiji, dodajući da država Srbija nikada neće odustati od zahteva da istina o njihovoj sudbini bude utvrđena.

„Apelujemo na političke predstavnike u Prištini da prestanu da bezdušno zloupotrebljavaju pitanje nestalih, i da umesto toga omoguće da za početak bude istraženo osam lokacija za koje postoje utemeljena saznanja i dokazi da skrivaju posmrtne ostatke ubijenih Srba“, navodi se u saopštenju.

Dodali su da je Beograd, u okviru briselskog dijaloga i Radne grupe za osobe koje se vode kao nestale u vezi sa događajima na Kosovu i Metohiji, uvek nastupao konstruktivno, ne praveći bilo kakvu razliku među nestalima po osnovu njihove etničke pripadnosti.

„Ali nažalost Priština nije pokazivala ni trunku spremnosti da se rasvetli sudbina nestalih Srba, već je umesto toga posezala za opstrukcijama, politizacijom i blokadama ovog duboko humanog pitanja“, piše u saopštenju.

Prema oceni Kancelarije, Priština do danas negira zločine terorističke organizacije „UČK“ (Oslobodilačke vojske Kosova), opstruira svaki pokušaj rasvetljavanja sudbine nestalih Srba i drugih nealbanaca i sprečava ustanovljavanje civilizovane i čovečne kulture sećanja na sve one „koji su u sukobima na Kosovu i Metohiji stradali od ruke terorista“.

„Nadamo se da će međunarodna zajednica pokazati preko potrebno razumevanje, kako bi Priština prestala da politizuje pitanje nestalih i kako bi konkretan rad na pronalasku nestalih dobio primat nad prištinskim zloupotrebama koje samo produžavaju agoniju porodica nestalih lica“, piše u saopštenju.

Ocenili su da je iskren i dobronameran rad na rasvetljavanju sudbine osoba nestalih tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, bez obzira koje nacionalnosti one bile, „obaveza prema čovečnosti i prema onima koji svakoga dana žive u tuzi i nespokoju ne znajući šta se dogodilo sa njihovim najmilijima“.

UNMIK: Saradnja Prištine i Beograda je ključna za razjašnjenje sudbine nestalih

Napori da se razjasni sudbina osoba koje se i dalje vode kao nestale tokom sukoba na Kosovu moraju biti sveobuhvatni, zasnovani na ljudskim pravima i usmereni na žrtve i njihove porodice, rekao je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN i šef UNMIK-a Piter Due.

On je naveo da je saradnja Prištine i Beograda ključna za razjašnjenje sudbine nestalih.

U saopštenju povodom Međunarodnog dana žrtava prisilnih nestanaka, Due je rekao da, uprkos postignutom napretku, mnoge porodice nastavljaju da žive sa bolom i neizvesnošću u vezi sudbine svojih rođaka.

„Pitanje nestalih osoba nikada ne sme biti politizovano. Značajan napredak zavisi od saradnje, poverenja i zajedničke posvećenosti da se porodicama pruže odgovori koje zaslužuju“, naveo je Due u saopštenju poslatom medijima.

Prema podacima UNMIK-a, više od 1.500 ljudi se i dalje vodi kao nestalo od završetka sukoba na Kosovu.

Nedavno otkriće ljudskih ostataka u Zubinom Potoku, za koje se veruje da pripadaju najmanje 23 osobe, prema UNMIK-u, pokazuje da se čak i posle decenija mogu pronaći odgovori o sudbini nestalih.

Due je izrazio solidarnost sa porodicama koje godinama čekaju informacije o svojim rođacima i naglasio potrebu da njihova prava i potrebe ostanu u centru napora.

Šef UNMIK-a je takođe pozvao na punu primenu Deklaracije EU o nestalim licima, nastavak rada kroz Radnu grupu za nestala lica, koju predvodi Međunarodni komitet Crvenog krsta, kao i na kontinuiranu saradnju između Prištine i Beograda u pronalaženju i identifikaciji nestalih lica.

Ovaj dan takođe obeležava 20. godišnjicu Međunarodne konvencije za zaštitu svih lica od prisilnog nestanka, koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 20. decembra 2006. godine.

UNMIK je ponovio da će nastaviti da podržava porodice nestalih lica u njihovim naporima da ostvare pravo da znaju sudbinu i mesto gde se nalaze njihovi rođaci, u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava.