Na Islandu glasanje o nastavku pregovora za članstvo u EU, u senci Trampove pretnje Grenlandu

Građani Islanda izašli su danas na birališta kako bi odlučili da li zemlja treba da nastavi pregovore o članstvu u Evropskoj uniji, u senci pretnje američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) da će preuzeti kontrolu nad susednim Grenlandom.

Referendumsko pitanje sa „da“ ili „ne“ je dovoljno jednostavno za oko 265.000 birača sa pravom glasa: Da li Island treba da nastavi pregovore o pristupanju sa Evropskom unijom?

Glas „za“ bi pokrenuo pregovore sa izvršnom vlašću EU, Evropskom komisijom, koji obuhvataju 35 oblasti, od ekonomije do ljudskih prava. 

Ako birači odbace predlog, ostaje ista situacija. Protivnici su se okupili oko pretnje koju bi članstvo u EU predstavljalo za bogate riblje zalihe Islanda i činjenice da Island već ima koristi od toga što je na jedinstvenom tržištu EU i u Šengenskoj zoni slobodnog putovanja.

Stručnjaci očekuju tesan rezultat.

Više od 20 odsto birača glasalo je pre dana izbora, javila je islandska nacionalna televizija RUV.

Kada je Tramp govorio o američkoj kontroli nad Grenlandom, posebno početkom ove godine, promenio je raspoloženje na Islandu, samo 290 kilometara udaljenom od autonomne teritorije Danske.

Iako je Tramp naznačio da neće upotrebiti silu da bi zauzeo Grenland, čini se da se njegovo interesovanje nije ohladilo.

Osnovna zabrinutost mnogih na Islandu je jasna – ako Grenland bude zauzet, da li je Island sledeći?

Naredno pitanje je takođe jasno: da li članstvo u EU pruža zaštitu protiv bilo kakvih novih Trampovih ambicija u Severnom Atlantiku?

Levičarska koaliciona vlada Islanda, izabrana 2024. godine, svakako tako misli, i to je uglavnom razlog zašto je odlučila da raspiše referendum.

Razgovori o EU nisu ništa novo na Islandu, koji je formalno okončao svoj prethodni pokušaj da se pridruži Uniji 2015. godine, uglavnom zbog zabrinutosti šta bi članstvo značilo za njegove bogate riblje resurse.

Ogromni ulovi bakalara i oslića iz hladnih arktičkih voda oko Islanda takođe su ključni za nacionalni identitet. Potomci Vikinga koji su se naselili na Islandu vekovima su živeli od mora.

S obzirom da je veliki deo ekonomije zemlje usmeren ka njenoj unosnoj i dobro organizovanoj ribarskoj industriji, prava na ribolov bila su tema razgovora u pripremi za referendum.

Pridruživanje EU zahtevalo bi da Island bude deo zajedničke ribarske politike bloka, koja bi dozvolila španskim, holandskim i drugim ribarima ulazak u njegove vode. Vlada je naznačila da će tražiti poseban aranžman, potencijalno potpuno izuzeće od takve politike.

Ako se Islanda danas odluči za nastavak pregovora, naknadno će biti organizovan još jedan referendum na kojem će građani biti pitani da li prihvataju sporazum o članstvu. 

Podržavaoci članstva u EU kažu da je za Island najbolje da se približi svojim evropskim susedima kako bi se borio protiv problema koji ne znaju za granice, poput klimatskih promena. Takođe kažu da bi evro doneo više stabilnosti nego islandska nestabilna kruna i da bi članstvo u EU smanjilo inflaciju i kamatne stope.

Protivnici kažu da je trenutna postavka sasvim ispravna i da Island već uživa sve prednosti evropskih integracija bez kompromisa u pogledu suvereniteta koji neizbežno dolaze sa punopravnim članstvom. Kažu da bi njihov glas u Evropskom parlamentu bio mali i da bi radije sklopili neke od sopstvenih trgovinskih sporazuma, poput onog sa Kinom.